БАЊА ЛУКА - Сједница Народне скупштине Републике Српске на којој ће посланици расправљати о "посљедицама антидејтонског и неуставног инсталисања правосуђа на нивоу БиХ и недјеловању Тужилаштва и Суда БиХ у предметима ратних злочина".

18.40 Предсједник Парламента Игор Радојичић је због добацивања
у току излагања потпредсједника парламента, Рамиза Салкића,
одредио мјеру предисључења Браниславу Дукићу, предсједнику
Савеза логораша РС, који као гост присуствује посебној сједници НСРС
18.14 РТРС прекинуо директан пренос посебне сједнице НС РС.
17.12 Настављена сједница.
14.59 Предсједник НСРС огласио редовну паузу до 17 часова
13.07 РТРС још није почео са емитовањем директног преноса.
12.01 Сједници ће присуствовати представници РС у заједничким органима БиХ.
11.37 РТРС обавијестио гледаоце да ће од 13 часова директно преносити посебну сједницу НСРС.

Сједница је заказана на приједлог предсједника Српске Милорада Додика који је јуче најавио да ће Народној скупштини Српске предложити да констатује да никад није дала сагласност за оснивање Суда и Тужилаштва БиХ и да се огради од таквог формирања институција БиХ, као и расписивање референдума о овом питању у законском року.

Додик је након сједнице Сената РС рекао да је добио подршку овог тијела за подношење оваквог приједлога. Предсједник РС је истакао да ће његов приједлог референдумског питања гласити "Да ли подржавате наметнуте одлуке високог представника, посебно законе о Суду и Тужилаштву БиХ", а да Народној скупштини остаје да се о томе изјасни и да ће настојати да убиједи све посланичке клубове.

"Не вјерујем да ће одлуком на референдуму све бити ријешено, али крајње је вријеме да се грађани РС изјасне о неуставном дјеловању високог представника. Ако се грађани изјасне против оваквих одлука, ја ћу поштовати резултат референдума", рекао је Додик.

Према његовим ријечима, сва понашања високог представника након провођења референдума мораће да се ускладе са референдумским резултатима, а сигурно је да ће услиједити значајан број захтјева за укидањем неких раније донесених закона којима су преношене надлежности на ниво БиХ.

"Као овлаштени предлагач појавићу се са уводним излагањем и Информацијом, након чега ћу Скупштини предложити закључке, а прије тога обавићу консултације са свим посланичким клубовима", најавио је предсједник РС.

Он је најавио и да ће у закључцима парламенту Српске предложити да спријечи било какву уставну верификацију преношења надлежности РС, јер парламент БиХ не може да амнестира неуставно доношење закона о Суду и Тужилаштву БиХ без потребне сагласности свих страна.

У Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, коју је предсједник Додик доставио Народној скупштини, наводи се да је Суд БиХ до 2010. године Србима изрекао укупно 1 067 година затвора, Хрватима 137 година и шест мјесеци, а Бошњацима 124 године затвора.

Од правоснажно осуђених 69 лица за ратне злочине пред Судом БиХ, 50 су Срби, 11 Хрвати и осам Бошњаци. Неправоснажном пресудом укупно је осуђено 15 лица, од чега 13 српске националности и два лица бошњачке националности. Поступак пред Судом води се за још укупно 67 лица, од чега 44 Срба, осам Хрвата и 15 Бошњака.

У поређењу са казнама које су изрицали окружни судови РС, кантонални судови у ФБиХ и Основни суд Брчко дистрикта, као и судови у иностранству, види се да је Суд БиХ изрицао много веће затворске казне, примјењујући ретроактивно закон, него што су то чинили остали судови, који су примјењивали законе који су били на снази у вријеме извршења кривичног дјела.

Овим је Суд БиХ прекршио члан 11 Универзалне декларације о људским правима, који каже да нико не смије бити осуђен за дјела или пропуштања која нису представљала кривично дјело по унутрашњем или међународном праву у вријеме када су извршена, као и да се не смију изрицати теже казне од оних које су биле прописане у вријеме изрицања кривичног дјела - истиче се у информацији предсједника Додика.

(Срна/Фронтал)