Српски народ утучен политички, лишен школа и свега што би помагало његовом умном развитку, дубоко је у својем срцу његовао своју православну вјеру, слушао своју Цркву, љубио и поштовао просвјету, у којој су њему једини учитељи били слуге Цркве, писао је цетињски књижевни лист ,,Нова Зета“ 1889. године.

Лист који је излазио једном мјесечно на Цетињу истакао је да је у законодавству православних Славена врло важну улогу играла православна црква, како у Русији, тако и у свим словенским земљама, а као посебно важно нагласио је чињеницу да су свештена лица била у исто вријеме слуге Цркве, као и поглавари својих племена.

"…Свештеник био је слуга Цркве и у исто вријеме најугледније лице, па и главар у својем племену. Он је учествовао у свима зборовима или скупштинама народним, и често је био главар због тога што се рачунао у боље људе, у најмудрије и најпоштеније",  писао је у тексту.

,,Нова Зета“ додаје да су свештена лица, за невин и простодушан српски народ Црне Горе и других српских крајева, одувијек били једини учитељи и водичи у свему што је доприносило очувању морала, части и свих људских врлина.

"Свештеник или попо, како њега зове народ у својој чистој, невиној простоти, био је Србину једини, не само учитељ, но и руковођа у свему доброме што је ишло на очување његове моралне личности, његове вјере, части и других народних врлина, нагласио је цетињски књижевни лист.

А српски свештеник, како се додаје даље у тексту, свој народ љуби подједнако и у народу важи за најмудријег и непристрасног.

"За то он је био и судија, и војвода, што је био свештеник, даклен мудар, побожан, непристрасан, а љуби свој народ једнако. Па без свештеника није ни могла бити ниједна народна скупштина, јербо свака добра народна ствар није се предузимала без Божјега благослова, који је примао из руку својега свештеника", закључио је мјесечни књижевни лист ,,Нова Зета“ у 5. броју који је штампан 1889. године на Цетињу.

Извор: in4s.net