Iz zbirke budućih tesktova o vremenu sadašnjem, neobavezno o ovoj temi:

Nihil potest evenire nisi causa antecedente (Ciceron)
(Ništa se ne može dogoditi ako ne prethodi uzrok) i
Rara tempora felicitas ,ubi sentire quae velis et sentias dicere liceat.(Tacit)
(Retka su srećna vremena kad je slobodno misliti šta hoćeš i govoriti šta misliš)

Nije ovo u Republici  Srbiji  samo studentska  šetnja , gubljenje vremena nadobudnih studenata. Vidno nema  LGBT grupa i  duginih boja na zastavama ( da se razumijemo ,ja samo nisam bila za  sintagmu „parada ponosa") , ali ima   mnogo  državnih  zastava Republike Srbije, pjeva se „Ustani Srbijo zašto si zaspala“.. , pjeva se „Tamo daleko“ ...Veoma me je to obradovalo. Znači znaju ko su i kome narodu pripadaju. Ovo nikako nije  bunt onih koje  treba   tući, lomiti „ kao slamčice“ što reče tamo neki poslanik Skupštine Srbije .. OVI  protesti  i  studentske  (i  ne samo studentske ) šetnje  nisu nešto što,  eto,  jeste, biće uvijek - i   proći će  kao  i sve  druge -,   ne, ovo ne  izgleda kao ONE igre...

Evo, u poznim godinama života, nakon   radnih akcija u  onim vremenima, kada se kalio čelik, onih  susreta omladine  iz  ONE   zemlje, grunula  me ova  energija  mladih do suza, dirnula me  u srce ..Gledala sam kolone mladih  (i starih) nije važno, kako  pješače do Novog Sada, grada, koji NEKO izvana, ili iznutra  kažu, hoće da otrgne od majke Srbije  (Vojvodina hoće da se otrgne od matice, što po dočeku kolona  duž  puta do  „srpske Atine“  od naroda  ne  vidjeh .... Naprotiv,   bili  su dočekivani  ti mladi ljudi  kao ono nekad partizani, oslobodioci - što neko reče...

Ali neću o tome, neću da ih poredim sa prošlim vremenima. Oni su drugačiji, to je jasno kao dan. Oni su potpuno  n o v a , generacija koja se igra kompjuterima, koja zna sve moguće programe, koja govori strane jezike, engleski im je  drugi jezik -valjada  to svi znaju -  koja putuje, koja je vidjela svijet mnogo ranije nego što sam to ja i  mnoge generacije iza mene  - ovo su   i n d i g o   djeca, koja  već  znaju  za vještačku intelogenciju, koja su obrazovana, mada mnogi misle da nisu, ali  o n i    neće da pamte samo loše i teške  dane, priče o užasima, jamama i leševima - oni žele da se dekontaminiraju ( ma koliko mi nastojali da  im  isipričamo šta je bilo i kako je bilo, a bilo je teško), oni žele slobodu s a d a, u  o v o m  vremenu,  koju oni   v i d e  i  slute. Imaju pravo na to. Da li će uspjeti - ne mogu prognozirati, nisam još uspjela da povežem  sve  konce u ovoj priči, ali emocije jesam.

Počeću  priču o  pečetku, dakle o vremenu koje su pojeli skakvci.  Zašto?  Zato  što su  SVE  vlasti poslije propasti  ONE  zemlje (osim Slovenije, koja je naviknuta  bila na rad i disciplinu i sada se veoma razlikuje od drugih bivših republika), raspadnute po šavovima, snagom rušilačkom, razorenom iznutra, a više  izvana) bile slijepe  i  gluve, bezidejne , bahate, okrenute sebi,  gomilanju bogatstva za sebe i porodicu, rodila se nova  klasa profitera  od -i iz rata ..  Zaboravili  su  da je snaga u mladima , da je njihova enerija ako se ne usmjeri, razorna, da je  treba okrenuti ka  RADU , omladinskim akcijama ,sportu , aktivnostima u školi, sekcijama druženjima, nije to vraćanje na bratstvo i jedinstvo, moglo je unutar svoje Republike, a ne prihvatanje  Bolonje, koja je upropastila i ono malo individulanog, našeg , davno potvrdjenog u  naučnom svijetu. Ako i   ne grade  autoputeve i pruge  kao mi (  jer je mnogo toga bilo izgradjeno rukama akcijaša)  možda su mogli da  pošumljavaju  goleti , da  izgrade   ekološki čistu,  uzornu zemlju,  zemlju prirodnih ljepota,  da se NAUČE  da se  DRUŽE . Mislili su  ti  novodošli vlasnici vlasti  da je to zastarjelo, da mladi   hoće nešto drugo, pa  su primjerom pokazali  to nešto drugo .Posljedice uzora  su vidljive, a oni ih sda brišu..  

Duhoviti natpisi na transparentima, poruke pune smisla i značaja, susreti studenata  na mostu u Novom Sadu nakon sati i sati  pješačenja, scene nevjerovatne , nezamislive ...Suze, zagrljaji, ljudi se grle .Kad smo to gledali zadnji put, a da nije sastanak nekog odbora partije, gdje  jedni druge VOLE samo dok  čekaju funkcije i bolje pozicije, pa se onda ljube..  Šta  se desilo  -to   je kompleksno pitanje. O   ovome treba  s a d a  da razmisle oni koji vode Republiku Srbiju.

U Sribiju se zadnjih godina  uvlači pesimizam, mada se grade autoputevi, zgrade, neboderi itd.  Dolaze državnici stranih zemalja. Što bi  rekli neki: „ I sve liči na sreću ... Ali, ne lezi vraže.. Odjednom   NEKO   postavlja  pitanje funkconisanje SISTEMA, i ne samo u Srbiji..!

Kako je to bilo moguće?  Postavljeni su  na funkcije   ljudi  koji su  bili zatvoreni u  prošlosti , toksični  (neki duboko povredjeni gubicima u porodici, što  nije za osudu, bio je gradjanski rat  i  masovne pogibije  kod svih zaraćenih naroda, ali  niko  nije mogao istrebiti jedne , a ostaviti druge. Medjutim, bilo je onih koji su postali  dežurni nacionalisti, huškači, i baš oni  su odlično naplatili tu ulogu gomilajući enormno bogatstvo, kriminalni klanovi su kadrirali, odlučivali i po potrebi ubijali, a neki od  stekli su  ONO  što  nikada prije nisu imali, kuće i stanove čak na drugim kontinentima.  I oni su bili najglasniji. Nepodobni i neposlušni  bili su  uklonjeni vrlo brzo. Pametni i obrazovani bili  su  nepotrebni. Došlo je vrijeme anonimusa. Neznalica. Ljudi bez morala i znanja, ljudi koji su samo klimali glavom vodjama. I ništa drugo. Novi magistri, novi doktori  nauka, koji čak nisu mogli ni da se sjete koju srednju školu su završili ,o fakultetu da se ne govori. Korupcija je postala modus operandi svih akcija, svega što se gradilo -danas tako omiljene riječi  PROJEKAT. Toliko bizarna riječ  da su pjevači počeli da svoje pjesme, čitaj albume ,zovu „projektima“..Da nije  smiješno, bilo bi ..... – ne,  to   je  u Republici  Srbiji  STVARNOST.  Reality -programi, gole starlete koje pjevaju  itd.  gledaju milioni   i  oni  to smatraju dostignućem. Samo pjevači i pjevačice, i ne samo oni, voze najskuplje automobile, putuju svakodnevno avionima (pjevajući neki nešto što ne liči na muziku) vuku  firmirani prtljag , projektujući  kulturu i  budućnost Srbije, sričući   rečenice  kad ih neko nešto pita,  ali  KUPUJU  STANOVE  KAO  OD  ŠALE  na obali Save - od  dva-tri koncerta u Sava -Centru.  (ne svi naravno,ali većina) dok oni koji su zvijezde nauke odlučuju da li će da odmah  odu li kasnije. Moram napomenuti da se Republika  Hrvatska  mijenja  ISKLJUČIVO zato što je članica EU (mada je na dočeku hrvatske rukometne reprezentacije u Zagrebu pjevao Tompson, tako lagane i emotivne pjesme !!) i  institucije sistema počinju da rade. Sami nikada ne bi ni htjeli , ni  mogli (jer  dežurni Srbi i dalje kvare idilu)   da urade  ovo što sada izgleda  kao  civilizovana država. EU tužiteljica je počela da čisti njihove  ministre. Tako je kod njih počelo. Šta počinje u Srbiji? Vidjećemo .

Pad nadstrešnice je samo okidač. Problem je očigledno mnogo dublji.  Samo jedno je  izgleda sigurno: Ovo je više od igre.

Dipl. prof . Radmila Trbojević