Iuventus ventus.

Mladost vjetar (ludost)

Nama se dešava ono što je sasvim normalno među braćom iste nacije i vjere. Sloga. I bilo bi nenormalno da je drugačije. Ali, bilo je i drugih vremena, ne ponovila se.

Slijedim ovu  prvu  latinsku izreku  i počeću  sa  našom  srpskom tradicijom, koja  svjedoči o sasvim drugom odnosu, u kojem je bilo mnogo manje ljubavi i bratske  sloge, a strast prema međama i komadu zemlje, nakon smrti oca, mnogo  jača i  često  krvava. Ovdje  mislim na  neshvatljivu  osobinu srpskog naroda  da  lako digne ruku na brata, oca, kuma... Nažalost,  to je istina. Utoliko je važnije zajedničko Sretenje  u Banja Luci, sretanje u dobroj namjeri i slozi, a Srpski sabor je pravo istog naroda da saboruje u miru gdje god bio, nudeći mir i drugima.

Nije mi  namjera da   m r a č i m   protekle događaje u Banja Luci, naprotiv, nedavni Sabor Sretenjski  i svečana  akademija koja je  bila osmišljena i izvedena na veoma visokom nivou (emocije su prštale toliko da se bile skoro opipljive), a  govori oba  Predsjednika veoma emotivni, ali sa  puno osvrta na   s t v a r n o s t  koja se dešava u obe zemlje, nije najsjajnija. Obojica su svjesni da se stvari mjenjaju iz dana u dan i teku ka vrlo neizvjesnom razrješenju, mislim na Srbiju. Pri tome je Republika Srbija suvrena država, a  Republika Srpska entitet u drugoj suverenoj  državi. Imajući  u  vidu  šta je želja da Srpska Republika bude  u budućnosti (ako ne bude poštovana i uvažavana prema Dejtonskom  sporazumu) i da  li ta želja može da se ostvari, ili ne, mislim da je mnogo mudrije puno ne govoriti, a  puno raditi - kao što to rade naše komšije, do sada uspješno ostvarujući svoje ciljeve. Činjenica jeste da je animozitet Bošnjaka prema Srbiji i  Republici Srpskoj sada  puno snažniji i  toksičniji, čak ide do krajnjih granica mržnje, jači  nego što je bio odmah poslije završetka krvavog  građanskog rata  na ovom prostoru. Pri tome  je opšte  poznata  činjenica da  su prijateljske veze između Srbije i Republike Srpske, kao pravo naroda  na paralelne  veze  utvrđeno relevantnim Sporazumom, koji je svima poznat.

Bilo je više  istupanja Predsjednika Republike Srpske na temu izlaska  Republike Srpske  iz BiH, ali  to je  uvijek bilo kao odgovor na zluradu retoriku, blaćenje Republike Srpske i nepoštovanja Dejtonskog sporazuma  iz  političkog Sarajeva, javno i  brutalno vređanje  Srba,  do same kvalifikacije da smo najgori među najgorima?! Nevjerovatno je  kako izdrže ovoliko dugo da im to bude ključna tema  na medijima kao da nemaju nikakvih  drugih problema. S razlogom se pitam  zašto FBiH ne učini nešto sa svoje strane da  ne  živi  sa takvim  komšijama, Srbima, ubicama četnicima, neljudima,  genocidašima  – nego svim  silama želi da  Srbe „vrati u suru“  kako kaže narod, da ih potčini centralnoj vlasti u Sarajevu (što je suporotno Dejtonu), prisili da ćute i ništa ne traže pa i ono što im po zakonima pripada. Vjerovati  u to da će neko od Srba  prihvatiti  tu politiku – pa ni opozicija koja možda vidi tu svoju šansu da konačno zgrabi vlast -teško mi je da povjerujem jer to bi narod kaznio, bez obzira što bi imalo smisla politiku voditi samo malo mudrije, a jačati Srpsku snažno ekonomski, ali ne i izdajnički. Samo mirno rješavanje nesuglasica i dobra volja da se stvari tumače onako kako su napisane u Dejtonu- mogu riješiti  sve postojeće probleme. Da li to Bošnjace hoće, ili čine sve da se situcija dovede do usijanja i sada vjerujući da će u pomoć stići „američka konjica“.

Međutim nakon govora novog američkog potpredsjednika nedavno u Minhenu, u potpuno  zabezeknutoj sali punoj vladara  EU,  izgleda da  konjica neće stići, nego se treba konačno  okrenuti realnosti i stvaranju dobrih odnosa među narodima u BiH. Što prije to bolje.

Da se osvrnem i na drugu poslovicu iz naslova, tj. na utemeljenom mišljenju  da je mladost ludost  (što može biti zbog snažnih  hormona hrabosti, neustrašivosti, pokretanja ustanaka i često samoubilačih juriša na jačeg neprijatelja  (napr. NOB), na  režim,  na kordone policije  itd.) ali  isto tako  mladost jeste vjetar koji kad dobije snagu uragana - ako je dobije naravno, može da povuče na onu  „da vjetra nema pauci bi nebo premrežili„ ..Ta vječna tema ostaje, kako se čini, i danas aktuelna.

Analizirati  tu temu danas veoma je komplikovano (i nije bilo nikada lako, ni slobodno, a nije ni sada) ako se uzmu u obzir današnje političke prilike i neprilike koje, budu li se razvijale onako kako  to  s a d a   izgleda, nisu i  neće biti lako rješive u  Srbiji, jer se radi o snažnoj pobuni mladih, studenata, ali ne samo njih, nego i onih, koji nisu studenti -a javno blokiraju  rad mnogih ustanova, fakulteta, srednjih škola  itd.  i  faktički  stvaraju, da tako kažem,  „drugi politički front„ u  državi Srbiji, iako ističu da ih politika ne zanima. A šta je onda CILJ, mislim pravi?! Marševi studenata dobili su skoro pa epski karakter boraca za pravdu (njihov odlazak u  Kragujevac za Sretenje)  ikone, državene  zastave, pogače i so koje ih dočekuju  narod koji ih putem sreće, pozdravlja i hrani. Slike djeluju baš potresno na narod  i  to je ono što neumitno dijeli Srbiju na one koji su ZA  i  one  PROTIV predsjednika Vučića, jer miting podrške Predsjedniku u Sremskoj Mitrovici i podrška studentima u Kragujevcu - prava je slika stanja  u Srbiji. 

Ja nisam upućena u priče da studente  strane službe regrutuju, njima upravljaju, podržavaju i finansiraju za obojenu  revoluciju koja se Srbiji sprema. Nisam aktivna u politici, nemam  tajnih informacija. Sve to može  biti,  jer zaista biva i  bilo je u mnogim zemljama. Mene u ovoj situaciji fascinira  jedna očigledna stvar – a to je ogromna energija, brojnost, kao i upornost mladih i  onih  koji se  svakodnevno  pridružuju   studentima  koji, uglavnom, traže p r a v d u  i   rad  institucija sistema koje jesu  zatajile  (Pravosuđa prije svega), jer    s a d a   je   konačno počelo  hapšenje onih,  čiji su predmeti bili godinama u ladici. Zašto  baš   s a d a!? Da li to znači da država Srbija  shvata i  prihvata da nešto treba da se mijenja. I da to nije uvijek  PROTIV države, dapače, da može da bude  vjetar, koji će  rastjerati oblake  razorne korupcije, koja uništava  bezbjednost ljudi i živote, a  za ovo je  nadstrešnica  bila  samo okidač.

Kad prođe neko vrijeme (koje ne znam, ali znam da će doći)  blokade će  prestati  i  prelazi se na razgovor i dijalog, sada već sa nekim ko će biti  i z a b r a n   na toj drugoj strani, a morao  bi  biti dovoljno mlad, iskusan, obrazovan - i nepotkupljiv! Inače, biće ona narodna „džaba ste krečili „kilometrima, žuljevima, blokadama. S  kim i  kako -  ne mogu da prejudiciram, ali ovi događaji  u Srbiji  ne mogu da se nastave u beskraj, mora se naći način da se dođe  do utvrđivanja volje naroda, ma čiji ego da je u pitanju. Mislim da još nije kasno da se donesu prave  odluke. Pojedinci, koji snose odgovornost, usmjereni samo na sebe i svoje sve veće bogatstvo koji  nisu odgovorili preuzetim obavezama, a gomilali milione sebi u džepove -  ne smiju biti  važni, čak i  ako  su godinama na pozicijama, dapače, samo-pročišćavanje partije na vlasti  je  ljekovito i  potrebno,  a  izbori koji  bi   trebalo da  budu  i  regularni i  demokratski, kada  i  ako budu zakazani (za koje bi po logici stvari trebalo aktivno da se zalaže  opozicija u Srbiji (ako je ima, a ne da čeka da zagrize „beli  hleb“  uspjeha-pečen na  vrućim talasima bunta mladih) i  biće kao u onoj pjesmi,  završnih  riječi „ Jutro će promjeniti sve“. 

Kako će to biti? Ostaje da se vidi.

Dipl. prof. Radmila Trbojević

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције (19.02.2025.)