Либијски Ми-24 „хинд“, такозвани „летећи тенк“, остао је напуштен у бази на недалеко од границе између Либије и Чада, коју су заузели чадски побуњеници које је подржао Запад. Упркос томе што је хеликоптер био у „пријатељским“ рукама, прави изазов био је његово извлачење са територије која је толико близу либијским ловцима.

Знало се да ће изношење ратне машине бити компликована акција, која је, како се испоставило, захтијевала и неуобичајено рјешење.

Марк Фелтон, британски писац и јутјубер, који се на свом каналу бави објашњавањем мање познатих војних подухвата, направио је одличан преглед догађаја који су резултирали тиме да се Ми-24 нашао у САД.

Фелтон наводи да је ЦИА чадским побуњеницима дала два милиона долара и товар ракета „стингер“, а онда и направила план који је подразумијевао коришћење војних теретних хеликоптера „чинук“ да подигну и однесу „хинд“.

Упркос томе што су обављени бројни тестови носивости, и даље су постојале сумње у „чинукове“ перформансе. Само неколико година раније неуспјех у операцији „Орлова канџа“ 1980, покушају ослобађања талаца у Ирану, бацио је сумњу на способност америчке војске када је у питању подизање великог терета.

Ипак, операција је одобрена.

Усред ноћи, два „чинука“ би кренула према напуштеној либијској бази, а један Ц-130 „херкулес“ би ишао са њима као танкер. План је био да се, када се стигне у базу, „хинд“ расклопи, тако да се дијелови ставе на један „чинук“, а „очерупано тијело“ би било накачено испод другог.

На крају је план успјешно спроведен у дјело. Дјелимично растављен совјетски хеликоптер прикачен је испод „чинука“ и однесен на безбједну територију јужног Чада. Иако је пјешчана олуја пријетила да онемогући тешко оптерећени „чинук“ да пренесе свој терет, Ми-24 је коначно укрцан на Ц-5 „галакси“ и пребачен у САД.

Али због чега је тако компликована акција уопште спроведена? САД и Совјетски Савез су у годинама Хладног рата учествовали у бројним конфликтима широм свијета, а ништа није било толико важно него разумијевање противничког наоружања и стицање технолошке предности.

Чак и најмањи увид у противничку опрему и наоружање био је непроцјењив. Са Ми-24 у својим рукама, САД и њихови западни савезници могли су да развију оружје и тактике за њихово лакше обарање.

Извор: РТС