Svojim humanitarnim akcijama za Srbe u Srbiji i regionu, ova humanitarna organizacija podigla je svijest o humanitarnom radu na jedan viši nivo, a njen osnivač i direktor Filip Filipi je nedavno od strane britanskog magazina proglašen za jednog od pet najinspirativnijih ljudi koji koristeći svoj uspjeh oblikuju društvo na bolje.

Ekskluzivno za Frontal u zajedničkom intervjuu osnivač i direktor humanitarne organizacije "28.Jun" Filip Filipi Janković i generalni direktor organizacije Snežana Dimitrijević govore o radu organizacije ali i o novoj humanitarnoj akciji za pomoć srpskoj djeci u BiH.

FRONTAL: Nedavno Vas je britanski magazin „Entrepreneur and Investor" svrstao među pet najinspirativnijih filantropa pored Marka Zakenberga, Bila i Melinde Gejts kao i glumice Rosario Davson, što je zaista velika čast. Koliko Vam znači to što ste se našli među ovim imenima?

JANKOVIĆ: Na listi je pored mene bilo i nekoliko manje poznatih ljudi, ljude koje ste vi spomenuli svakako rade na nezamislivo većem nivou. Drago nam je da postoji medijska zainteresovanost jer to pomaže da predstavimo naš pokret većoj publici kao i to da privučemo nove članove. Izuzetno cenim kada se isprate neki od naših većih projekata, ali ovo je prvi intervju koji dajem nakon više godina jer mi ne prija previše eksponiranja.

FRONTAL: Došli ste u Ameriku sa sedam godina. Koliko je jednom djetetu bilo teško naviknuti se na novi život, novu zemlju i nove ljude?

JANKOVIĆ: Navikavanje na novo okruženje je veoma teško za svakog imigranta, pogotovo u početku. Naša kultura je toplija i više orjentisana ka porodici i prijateljima, dok je njihova više individualistička i hladna. Imao sam problema sa autoritetima kada sam bio tinejdžer, ali gledajući na to vreme, imao sam veliku sreću što nisam odrastao na Balkanu 90-tih.

FRONTAL: Sa 24 godine ste odlučili napustiti muzičku karijeru i usmjeriti svoj život ka pomaganju ljudima i čineći ovaj svijet boljim mjestom. Odakle takva odluka i želja za pomaganjem? 

JANKOVIĆ: Kreiranje muzike kao i drugi vidovi umetnosti sami po sebi mogu da ispunjavaju. Dobijanje platfome i zarađivanje od iste je takođe dobro i primamljivo. Ono gde se ja razlikujem od drugih umetnika je to da oni prave od novca i slave centar svog života... Ja to ne mogu da razumem, najveće delove svog života sam koristio kako bih probao da pomognem drugima, a ne pokušavajući da stavim svoju pesmu na radio ili nabavim preglede na Jutjubu. Ceo život sam se osećeo tako, a kada sam napunio 24 godine, konačno sam tome mogao da se posvetim celim svojim životom.

- Snežana šta je to što je Vas podstaklo da se bavite humanitarnim radom?

DIMITRIJEVIĆ: Život na Zapadu ili u zemljama koje imaju dosta bolji životni standard od onoga u Republici Srpskoj, pruža i daje veliki broj mogućnosti i načina za dobar život. Međutim, tek kada čovjek stane na svoje nogu u tuđem svijetu i nađe neko svoje mjesto pod tim stranim suncem, u njemu budi još veću tugu i bol kada se sjeti svojih braće, sestara, rođaka, prijatelja koje je ostavio kada je polazio u tuđinu. Tada valjda proradi onaj naš čuveni inat i počnemo da se pitamo kako i na koji način iz tuđine da pomognem porodicu i zavičaj. I nekako baš u tim trenutcima u moj život ulazi „28.Jun" i u potpunosti ga mijenja iz korjena. Tada sam shvatila da je humanitarni rad možda i jedini način za nas Srbe iz daleke Australije da pomognemo svoje braću i sestre koji su ostali da čuvaju ognjište. Jer, to što smo otišli i napustili rodnu grudu, ne daje nam pravo da se iste i odreknemo

FRONTAL: 2012. godine ste osnovali humanitarnu organizaciju 28. Jun. Koliko organizacija trenutno broji članova, gdje sve djeluje i koliko ste do sada isporučili pomoći?

JANKOVIĆ: Imamo preko 500 članova širom sveta, i uspeli smo do sada da dostavimo oko 200 tona humanitarne i medicinske pomoći u vrednosti od 7 miliona dolara, ali mislim da možemo mnogo više. Stalno smo morali da plivamo uzvodno zbog toga što smo cenili srpske vrednosti 20. veka u Srbiji 21. veka. Naš pokret ceni slobodu, čast i hrabrost - što nam ne daje prednost u današnjem svetu. Na primer, zbog našeg imena 28. Jun kao i logoa, izgubili smo milione dolara u potencijalnim donacijama i sponzorstvima. Iskreno, zbog toga sam jako ponosan, hvala Bogu. Radije bih bio lider koji inspiriše svoj tim da radi 10 puta jače nego da budu ljudi koji će prodati svoje duše i čast za novac od ljudi kao što su Soroš.

FRONTAL: Sljedeća akcija humanitarne organizacije 28. Jun biće organizaovana za Srbe u Bosni i Hercegovini. Recite nam nešto više o samoj akciji i o kakvoj se konkretno pomoći radi?

DIMITRIJEVIĆ: Humanitarna organizacija „28.Jun" trenutno radi na pripremi velikog novogodišnjeg projekta koji ima za cilj da kako pomogne srpsku djecu na teritoriji cijele BiH, tako i da prikaže i ukaže na probleme sa kojima se naš narod suočava. U prošlogodišnjoj novogodišnjoj akciji donirali smo nekoliko hiljada paketića srpskoj djeci od Knina do Gračanice. Između ostalog, imali smo i novogodišnju posjetu i domu za nezbrinutu djecu „Rada Vranješević" iz Banjaluke. Naravno da pomoć u novogodišnjim poklonima nije glavni cilj našeg djelovanja, pa se isto tako nadamo da ćemo u narednim mjesecima sve više biti u prilici da pomognemo srpskom narodu u BiH počev od socijalnih, ekonomskih, društvenih, i svih drugih tema.  Svesni  smo da položaj srpskog naroda zavisi od mnogo faktora, međutim, mi svojim svakodnevnim djelovanjem pokušavamo da prikažemo da narod može i mora sam da istupi i da pokaže svoju hrabrost i želju za boljim sutra. A ko može više da pomogne u tome i bude nezvanični glas naroda od organizacije koju na društvenim mrežama prati preko 500.000 ljudi i koja na svojoj mejlig listi ima 1,3 miliona adresa.

FRONTAL: Ovo nije prvi put da ova organizacija pomaže ugroženima u Republici Srpskoj. Prošle godine ste isporučili medicinsku opremu bolnicama širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore. Koliko ste ukupno do sada pomoći poslali u Repuliku Srpsku?

DIMITRIIJEVIĆ: Mi jesmo, pomažemo, i dalje ćemo pomagati srpski narod gdje god on bio, pa samim tim i u BiH. Neki naši počeci i saradnja sa Republikom Srpskom i srpskim narodom na teritoriji BiH počinje sada već skoro pa davne 2013. godine, kada smo dopremili kontejner medicniske opreme i distribuirali ga Domu zdravlja u Višegradu, Zavodu za zaštitu ženske djece i omladine, izbjegličkom centru u Nezucima, kao i Medicinskom fakultetu i Kliničkom centru u Foči. Kasnije se pomoć srpskom narodu u Republici Srpskoj umnožila kroz razne druge projekte, te kada pogledamo sa ove distance i saberemo vrednost svih donacija, dolazimo od brojke od preko milion dolara za 7 godina rada.

FRONTAL: Humanitarna organizacija 28. Jun je dobila specijalni konsultativni status pri Ujedinjenim Nacijama. Dakle, uzeli ste učešće u UN-u i time omogućili da se čuje glas onih koji ne mogu da govore. Šta je to što želite da se čuje u UN-u i koliko je taj status značajan za organizaciju?

JANKOVIĆ: Ja lično verujem da je put napred za Balkan u pomirenju i multikulturalizmu. Takođe verujem u pravdu jer je naš narod mnogo propatio od nepravde tokom svoje istorije. Koristićemo sva moguća sredstva, uključujući međunarodna tela kao UN kako bismo proširili istinu i našu poruku u odbrani onoga što radimo. Tek treba da nađemo način i maksimiziramo potencijalne mogućnosti u partnerstvu sa srpskim institucijama, i to je za sada jedan od težih podviga sa kojima smo se susretali.

FRONTAL: Da li je naš narod širom svijeta spreman da pomogne siromašnim sugrađanima koji su ostali u svojoj otadžbini? Koliko je zapravo teško voditi jednu organizaciju i prikupljati sredstva i novac za pomoć onima kojima je to potrebno?

DIMITRIJEVIĆ: 28.Jun je najbolji pokazatelj koliko su naši ljudi iz dijaspore spremni da pomognu. Sva organizacija, sva logistika, i većina finansijskih sredstava dolazi upravo od naših ljudi iz dijaspore. Na tome smo im neizmerno zahvalni, i bez njih „28.Jun" danas ne bi bio tu gdje jeste.

Kada imate jasan cilj i viziju, nikakav rad ne pada teško. Teško je samo kada vidimo kroz šta je sve naš narod prošao posljednjih 30 godina, i to moramo iskoristiti kao motivaciju da svi zajedno ne dozvolimo da se te godine stradanja srpskog naroda više nikad ne ponove. S obzirom da su svi ljudi koji učestvuju u radu ove organizacije volonteri, i svi imaju svoja stalna zaposlenja, ponekad bude teško nakon 8 ili 10 sati posla doći kući i umjesto da odmaramo i provodimo vrijeme sa svojom porodicom, mi budemo na telefonima i kompjuterima i tražimo rješenje za brojne probleme. Ipak, kada se svaka akcija završi, osmjesi na licima djece i roditelja kao i zahvalnost koju  ljudi pokazuju, briše sav umor i tjera nas da iznova i iznova svakog dana radimo sve više.  

FRONTAL: Planovi u budućnosti?

JANKOVIĆ: Nadam se da ćemo u budućnosti nastaviti da uspešno pomažemo nemoćnima i učinimo ovaj svet mnogo lakšim za mnoge ljude. 

Autor: Danka Savić