Каква је пословна клима у Републици Српској?

Петричевић: Пословна клима у Републици Српској има тенденцију опоравка, али има још доста простора за побољшање и унапређење. Послије економске кризе 2009 године, имали смо прво пад, а затим економску стагнацију, али у задње три године остварујемо раст и опоравак. Наш пословни амбијент у многоме зависи од ситуације у БиХ и код наших највећих економских патнера, али постоје многа подручја у којима можемо сами дјеловати и значајно поправити стање.

Позитивне елементе пословне климе у Републици Српској чине макроекономска стабилност, стимулативна пореска политика и повољан третман страниx инвеститора. Иако пословни амбијент није у потпуности задовољавајући, Република Српска је у 2018. години остварила позитивне показатеље спољнотрговинске размјене, гдје је имала рекордну покривеност увоза извозом у износу од 72 %, а оставарени су суфицити и са државама ЕУ: Хрватском, Словенијом, Аустријом, Словачком, Великом Британијом и Холандијом. 

Важно је напоменути да је у 2018. години евидентиран и највећи број запослених у Републици Српској. Број запослених је са 242.624 повећан на 266.309 запослених лица, а посебно наглашавам да је дошло до раста запослених у прерађивачкој индустрији за 3,7% односно у укупној индустрији за 3,3% у односу на претходну годину. Република Срспка је од стране "Financial Times" часописа проглашена за једну од 10 малих регија будућности у Европи за стратегију привлачења страних улагања. Више наших општина и градова је добило регионални сертификат о повољној пословној клими, тзв. БФЦ СЕЕ сертификат.

"Hастављамо да вриједно радимо на побољшању пословне климе у Републици Српској"

Усвојили смо приједлог мјера за унапређење пословног амбијента и неке од њих су већ реализоване. Усвојен је  Закон о подстицајима, повећани су подстицаји за запошљавање Завода за запошљавање, усвојен је Закон о измјенама и допунама Закона о порезу на добит са циљем подстицања улагања у опрему, радимо на изради регистра подстицаја, интензивно радимо на увођењу е-управе са циљем подршке привреди, наше министрарство координише процес успостављања е-регистрације, три закона су већ у нацрту ове године усвојена, а ускоро ће бити и у приједлогу достављени Влади  на разматрање.

По питању е-управе имамо и наш портал www.pscsrpska.net који је јединствен за регион и на њему су све дозволе, рјешење и потврде класификовани према  дјелатностима.

Који су основни проблеми у нашој привреди?

Петричевић: Различити су проблеми у различитим привредним гранама. Такође одговор на то питање зависи од величине предузећа. Не муче исти проблеми предузећа са 1000 и више радника и самосталне предузетнике. Мања предузећа се суочавају са многим административним препрекама и фискалним и парафискалним наметима. Већа предузећа имају проблеме са проналажењем обучене и мотивисане радне снаге. Ипак постоје проблеми који су заједнички и који су најизраженији. По мени то су сљедећи проблеми: Висока оптерећења на плате радника, недостатак и висока цијена капитала на тржишту новца и неспремност банака да више улажу у привреду, недостатак квалификоване радне снаге који је врло изражен у задње вријеме и постаје све већи проблем, неусклађеност образовања и наставног програма са тржиштем рада, технолошка неразвијеност, слаба продуктивност, фискални и парафискални намети и неспремност за излазак на међународно тржиште. 

Поред овог уочавам и друге проблеме са којима се сусрећу многе земље у транзицији као што су мањак квалитетног и професионалног менаџмента, одлив мозгова, неразвијено тржиште капитала, недовољно улагање у истраживање и развој и недостатак предузетничке амбиције.

Изјавили сте да је приоритет у 2019 години повећати плате радницима у реалном сектору. Да ли ће ово повећање бити „мртво слово на папиру“ или ће ипак бити реализовано, и да ли ће спријечити одлазак младих људи из Реублике Српске?

Петричевић: Убјеђен сам да ће у 2019 години, доћи до значајног пораста плата и привреди. Акциони план који спроводимо нас води у том смјеру. У првим мјесецима је већ остварен одређени раст, а тек у другој половини године очекујемо значајан пораст. 

На недавно одржаној сједници Народне скупштине Републике Српске  усвојен  је Приједлог закона о подстицајима у привреди. Овим законом уређују се услови, корисници и поступак за остваривање права на подстицаје за повећање плата у реалном сектору као и основни елементи за стимулисање директних улагања у привреди. Привредни субјекти оствајују право на подстицај за повећање плата у два обрачунска периода, од којих један период траје od 01.01. do 30. 06., а други период од 01.07. до 31.12. у једној календарској години почевши од 01. јула 2019. године. Корисници подстицаја су привредна друштва и самостални привредници са сједиштем у Републици Српској, као и пословне јединице привредних друштава чија су сједишта изван Републике Српске. Поред ове мјере, ту су и подстицаји које додјељује Завод за запошљавање Републике Српске који су значајно повећани, а већ су се показали као врло корисни.

"Влада и Министарство немају могућност да својом одлуком повећају плате, то морају урадити послодавци"

Наша намјера је да створимо повољне услове и реалне могућности за повећање плата у реалном сектору на начин на који је то предложила привредна заједница. Ипак, Влада и Министарство немају могућност да својом одлуком повећају плате, то морају урадити послодавци. Ми им обезбјеђујемо простор да то ураде на најлакши могући начин. Увјерени смо да ће многи послодавци препознати ову шансу и одлучити се на повећање плата радници, а очекујемо да ће та мјера утицати на смањење одсељавања радно способног становништва. Ми никога не можемо спријечити у намјери да оде, али урадићемо све што је у нашој моћи да створимо боље услове за развој привреде раст плата.

У Републици Српској је забиљежен позитиван пораст домаћег бруто производа, што је показатељ привредног развоја. Уствари, у привреди Републике Српске домаћи бруто производ расте већ годинама, а са друге стране, грађани кажу да не осјећају никакав напредак. Зашто је то тако?

Република Српска биљежи раст БДП-а, такође биљежи раст запослених и што је изузетно важно биљежи раст плата. У мају ове године просјечна нето плата у Републици Српској први пут је премашила 900 КМ, а са новим законом о подстицајима у привреди  који ступа на снагу 1.7.2019. године, очекујемо још интензивији раст плата. Ипак, ови позитивни економски показатељи за нас нису у потпуности задовољавајући. Свјесни смо да грађани тражи боље резултате и брже усклађивање са развијеним европским земљама. Ми желимо да Република Српска има континуитет раста БДП-а од најмање 6% и желимо да просјечна нето плата већ у наредних 12 мјесеци пређе 1000 КМ. Такође, желимо да се стопа незапослености спусти испод 15%, а у наредних неколико година и испод 10%. Тек тада ћемо моћи рећи да смо остварили значајне економске успјехе. 

Све наше развојне стратегије, планови и конкретне активности воде у том правцу. Да би већина грађана осјетила конкретан еконмоски напредак потребан је континуитет снажног раста од неколико година. Искрено вјерујем да Република Срспка има довољно капацитетa да oствари такве резултате и постане регионални лидер по повољним и привлачним условима за пословање и покретање бизниса.

Аутор: Данка Савић/thesrpskatimes