Закључцима са Форума је, између осталог, предвиђено да се утврди простор службене и јавне употребе писма и да се службена употреба изједначи са употребом стандардног језика - што значи да гдје год се употребљава стандардни језик, обавезна је и употреба ћирилице.

Неопходно је у јавности, посебно у образовном систему, развијати свијест о значају ћирилице, одњеговати љубав према том писму и код корисника стварати навике његове не само обавезне, него и спонтане употребе. Рад на подизању језичке и културне самосвијести подразумијева сарадњу власти и струке, али и већа издвајања за развој науке и подршку раду и активностима Друштва наставника српског језика.

Да би се постигли бољи резултати у области језичке културе, потребно је појачати наставу српског језика и књижевности, увести као обавезне предмете српског језика и српске културе на универзитете, те оснажити лекторска удружења и лекторске службе.

Потребно је такође инсистирати на језичким правима Срба на цијелој територији БиХ, јер их ни декларативно нема у Ливањском, Посавском, Западнохерцеговачком и Херцеговачко-неретванском кантону у Федерацији БиХ, гдје је у уставима тих кантона службени језик „хрватски и бошњачки“, а службено писмо - само латиница.

Фронтал