Хонгконг је познат по својим високим облакодерима, по првокласној кухињи и луксузним радњама. Али недавно је постао познат још по нечему. Данас је град који окупља највећи број вансеријских богаташа - оних који имају 30 и више милиона долара, у чему је престигао Њујорк.

Један од седморо становника Хонгконга је милионер, а у овом граду живе чак 93 милијардера.

Ово је метропола идеална за богаташе - ниски су порези, мали су порези на добит, а резиденти су ослобођени пореза на робу и услуге.

У Хонгконгу омањи трособни стан кошта чак 10 милиона долара - град је чувен по веома високим цијенама некретнина.

Чланство у голф клубовима овдје кошта и до шест милиона долара годишње, а луксузна роба смијеши се из излога најскупљих радњи на планети. Млади овдје јуре послове из области права и медицине, не нужно зато што су им то омиљене области, већ се ту крије енормно добра зарада.

Како новинар "Дејтлајна" Марк Фенел открива у својој репортажи, постоји ружна страна ове гламуризне метрополе коју туристи не могу да виде.

Фенел је луксуз ове метрополе описао кроз причу Мабел Лау. Наиме, њен отац је направио енормно богатство послујући у текстилној индустрији, а она је инфлуенсерка на Инстаграму, која сарађује с врхунским брендовима како би произвела занимљив садржај за својих 11.000 пратилаца.

Мејбел живи у једном од најексклузивнијих квартова Хонгконга.

Oна је угостила Фенела у свом породичном дому вриједном 10 милиона долара и показала му своју колекцију ташни, вриједну десетак хиљада америчких долара.

"Ипак, чини ми се да постоје значајне разлике у стандардима међу овдашњим становништвом. Власти су критиковане због спровођења политике која фаворизује богате, умјесто да помаже сиромашнијим слојевима", рекла је.

Овдје лежи мрачна страна Хонгконга - ту, гдје је смјештено највеће богатство, истовремено има и дубоког сиромаштва, а веома мало се ради на смањењу јаза између њих.

Далеко од луксузних трговачких квартова и кућа вриједних по неколико милиона долара, у запуштеним предграђима затрпаним илегалном градњом и пренасељеним стамбеним зградама у којима грађани дијеле стамбене јединице, једно од петоро дјеце живи испод границе сиромаштва и бори се да себи осигура образовање ако би изашло из тог зачараног круга.

Чак 30 одсто становништва Хонгконга живи у јавном смјештају - листе чекања за овај смјештај су толико дуге да је потребно аплицирати и по неколико година прије него што се на њих оствари право.

Tоком свог боравка у Хонгконгу новинар је обишао још једну жену - 75-годишњу удовицу Хар. Она је један од многобројних на листи чекања за државни смјештај и живи у соби у стану који дијели са осам других породица. Она мјесечно издваја око 300 долара, што је трећина њене пензије, како би живјела у собичку који се распада. "Понекад видим пацове како трче дуж рубова зидова", рекла је док је показивала своју собу пуну влаге. "Станодавац ово неће поправљати, јер је ријеч о илегалном објекту", безнадежно примјећује Хар.

"Морам да се преселим одавде, али не знам како. Надам се да ће влада учинити нешто како би побољшала услове живота нижих слојева", додала је.

Најбогатији људи у Хонгконгу зарађују и до 44 пута више у односу на сиромашне. Влада је недавно подигла старосну границу за одлазак у пензију са 60 на 65 година старости, присиљавајући људе да што дуже раде.

Извор: Срна