Naime, od novembra do kraja marta ove godine izvoz je iznosio skromnih 7,35 miliona KM, dok je samo u istom periodu godinu dana ranije on bio 47,57 miliona maraka.

U zanemarivom izvozu na vrhu su proizvodi od gvožđa i čelika, obuća, farmaceutski proizvodi, drvo i proizvodi od drveta te mlijeko i mliječni proizvodi.  

Kosovska strana je ipak uspjela zadržati obim izvoza u BiH i on iznosi 4,5 miliona KM za period od novembra do marta, a što je na gotovo istom nivou kao i godinu dana ranije.

I pored skromnih brojki, Faruk Hadžić, makroekonomski analitičar, smatra kako je BiH trebalo da posegne za kontramjerama jer je, kako je kazao, reciprocitet u ovakvim slučajevima vrlo bitan.

"U pitanju je značajna svota novca. Četrdeset miliona maraka je novac koji bi došao u BiH i direktnu korist bi imali izvoznici. Oni su ovako ostali bez tog tržišta i moraju se snaći na neki drugi način, a sumnjam da će to moći u nekom kratkom vremenu. Došlo je i do pada poslovne aktivnosti, a to se automatski odražava na plate i poslovanje preduzeća", ocjenjuje Hadžić.

Prema njegovim riječima, država je morala nekako da zaštiti svoje firme, ali je podrška izostala.

"Ovo je i dokaz da se zona slobodne trgovine može prekršiti na jednostran način. BiH nije htjela da krši sporazum, ali je ostala bez značajnih sredstava. Ovo više nije u domenu ekonomije, već politike", zaključio je Hadžić.

S obzirom na to da su takse pored BiH obuhvatile i Srbiju, i oni redovno ažuriraju svoje podatke o štetama koje imaju zbog ovog nameta.

Marko Čadež, predsjednik Privredne komore Srbije, kaže kako je odluka Prištine da uvede stoprocentne takse za robu iz centralne Srbije zaključno s februarom nanijela direktnu štetu privredi Srbije od skoro 100 miliona evra i to samo na osnovu nerealizovanih isporuka.

"Šteta samo stranih kompanija, s kapitalom iz zemalja EU, koje posluju u Srbiji, procenjena je u jednom trenutku na oko 200 miliona evra na godišnjem nivou", precizirao je Čadež.

On je naveo da je uvođenje takse nanijelo veliku štetu i privrednicima u BiH, ali i kosovskoj privredi i cijelom regionu, ugrožavajući ekonomske integracije i utičući na političku stabilnost.

"Ta odluka je ne samo kršenje CEFTA sporazuma i drugih međunarodno preuzetih obaveza, već je nerazumna, iracionalna, isključivo politički motivisana i suprotna svakoj ekonomskoj logici", ocijenio je Čadež.

Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, poručio je juče u razgovoru s ambasadorom SAD Kalom Skotom da nije optimista, ali da je Srbija spremna da nastavi dijalog ako Priština povuče odluku o sto odsto uvećanim taksama na robu iz Srbije.

Izvoz na Kosovo

PERIOD                                  KOLIČINA (KG)      VRIJEDNOST (KM)

21.11.2017-31.03.2018.            2.614.504,87         5.436.707,47 KM

21.11.2018-31.03.2019.            2.027.280,22        4.486.865,73 KM

Uvoz iz Kosova

PERIOD                                  KOLIČINA (KG)      VRIJEDNOST (KM)

21.11.2017-31.03.2018.            2.614.504,87         5.436.707,47 KM

21.11.2018-31.03.2019.            2.027.280,22         4.486.865,73 KM

Izvor: Nezavisne