Пучем, који је извршен 27. марта 1941. године у један час након поноћи, поништен је протокол о приступању Југославије Тројном пакту /Њемачка, Италија и Јапан/, а који су у име Владе Југославије потписали предсједник Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић.

Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је након закључка да је Југославија у стратегијски безизлазном положају и да не може добити никакву помоћ од савезника.

Уклоњено је намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић док је малољетни краљ Петар Други проглашен пунољетним.

Чим је информација о пучу, чија је централна фигура био генерал Душан Симовић, доспјела у народ избиле су масовне уличне демонстрације као знак подршке грађана пучу попраћене паролама "Боље рат него пакт" и "Боље гроб него роб".

У историји није у потпуности расвијетљено, али је међу стручњацима опште прихваћено увјерење да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, прије свега Лондона, али и Москве.

Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска православна црква са одобравањем су примиле вијест о државном удару.

Касније, 6. априла, услиједило је брутално бомбардовање Београда и масовни напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске на Југославију.

Земља је раскомадана и формиране су такозвана Независна Држава Хрватска, велика Албанија и велика Бугарска.

Судови у Србији су током протекле деценије рехабилитовали неке од учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године.

Извор: срна