FRONTAL: Kada se pojavila tvoja ljubav prema umjetnosti? Kako je sve to počelo?

MILIĆ: Crtam od najranijeg detinjstva. Odrasla sam u Ilidži, usred rata, u skloništu, skoro pa bez detinjstva. Vreme sam provodila zatvorena sa majkom, uz sirene i bez slobode ali sam još tada naučila da svoj strah i nadanje i dečiju maštu izrazim kroz crtež. Sećam se da sam i tada, sa 5 godina crtala devojke, princeze, ženske osobe. U osnovnoj školi sam slala radove na takmičenja, u srednjoj školi sam crtala celom razredu radove. U poslednjih 5 godina sam odlučila da svoje radove objavim i iznesem u javnost.

FRONTAL: Zašto baš autoportreti? Koja je simbolika tvojih radova?

MILIĆ: U početku ni ja nisam shvatila da crtam sebe u većini slučajeva. Onda su ljudi počeli da primećuju da većina mojih radova ima deo mog lika, moje energije. Kad sam stvorila svoj sopstveni pravac, svoj stil, sagledala sam svoj rad psihički i shvatila sam da zaista crtam sebe, u raznim stanjima i raspoloženjima. Sebe koristim kao filter kroz koji prolazi stvarnost i na moj sopstven način se oslikava na platnu. 

Ja jako cenim sebe i volim takođe, koliko god to čudno zvučalo. Smatram da svako treba da voli sebe, da ceni sebe, da ugađa sebi. Tako obnavljate i negujete svoju sopstvenu energiju. Svi smo energija za sebe, a opet smo deo jedne ogromne zajedničke energije. Ljubav prema sebi samima je jako bitna ako želimo da nas vole i drugi, kao i da mi volimo druge.

Slikam sebe sasvim spontano, nenamerno, verujem da je tako jer vidim sebe kao energiju, kao jaku ženu, kao posebnu ženu.

Most Wanted Clothing je brend koji je kako Mihajlo kaže "nastao iz kreveta". 

"Most Wanted je u stvari nastao kao spas od trenutnog stanja u kom se nalazim. S tim da sam tad čekao na jos 3 operacije. A bilo je već 11 operacija iza mene. Osmislio sam logo i napravio par Most Wanted majica i objavio to na fb i na instagramu. I tako je sve počelo. Narodu se svidjela ta neka nova ideja, nešto novo. Nakon skoro dvije godine Most Wanted majice su dospjele do Čikaga, Saudijske Arabije i do Južne Koreje", priča Mihajlo za Frontal.

(Mihajlo Blagojević)

Saradnja sa Natašom doživjela pravi "boom"

"Saradnja sa St. Dolly je sasvim slučajno počela. Nataša i ja smo se doposivali i bukvalno došli na ideju da krenemo raditi majice. Već znali šta ona radi, a šta ja radim. I bilo je ono, ajde da probamo, da vidimo kako će izgledati. Kad smo objavili samo jednu fotku našeg rada bilo je "boom". Iskreno nisam se nadao da će takva reakcija biti. Da smo nakon objave fotke imali odmah oko desetak narudžbi. Odmah smo znali da radimo nešto dobro i nastavljamo dalje. I želimo da svaki put bude sve bolje i bolje", kaže Mihajlo.

FRONTAL: U profesionalnom smislu, šta je Vaš cilj?

MILIĆ: Izložba u Njujorku :) . Moji radovi su na zidovima širom Evrope, od Dablina do Berna, od Sarajeva do Nikšića, od Beograda do LJubljane, od Beča do Ciriha. Smatram da sam uspela jer sam na samom početku a već jako cenjena u Evropi. Želim da odem još dalje, želim da uverim čitav svet da je suština svega u tome da prihvatimo bol koji nam život često zadaje i da taj isti bol gledamo kao sreću. Današnji bol je sutrašnja sreća. Sve je bazirano na bazi jin i jang-a. 

Sve loše je lepo. Kroz svoj rad želim da kažem ljudima da budu svoji i srećni, svako ko poseduje moj rad i ima ga na zidu želim da ga taj isti svaki dan podseća na to da će sve biti ok sutra, koliko god danas bilo loše i bolno.

FRONTAL: Kako ostati dosljedan sebi u svijetu iskrivljenih vrijednosti i slijediti svoje snove?

MILIĆ: Mi smo zatrovan narod. Naše prave vrednosti su odavno izgubljene. Zatrovani smo nekim poremećenim vrednostima, nažalost. Počeli smo da živimo i cenimo sve ono što je loše i naopako, sve što je zlo i bez ikakvog smisla i obraza. Koliko sam primetila, danas je pornografija postala normalna kao kad nekom kažete "dobar dan", glave nam se pune tim da trebamo prihvatiti gej brakove, naučeni smo da ne pitamo ništa, da ćutimo i da smo svesni da nemamo nikakva prava...jako je to loše. Mi ne živimo, mi preživljavamo. Dalje se postavlja pitanje kako preživeti?

Postoji samo jedan odgovor, samo jedno večno i najlepše utočište na svetu - porodica! Porodica je najveće blago i najlepše utočište od svega zlog i lošeg. Čuvajte svoje najmilije, volite svoje najmilije, čuvajte i volite sebe, budite svoji i budimo ljudi. Lako je biti loš i zavidan, još lakše je biti zao. Najteže je ostati čovek u teškim vremenima. Najteže, ali je u tome ključ uspeha i jos bitnije - ključ sreće i smeha.

FRONTAL: Koliko nam umjetnost može pomoći u borbi prema predrasudama?

MILIĆ: Umetnost je za mene način života, ne pojam. Umetnost leči, u stanju je da izleči najveće rane na našoj duši, u stanju je da kao najbolji antidepresiv izleči naše strahove i anksioznosti. Odgovorno tvrdim da umetnost podstiče lučenje serotonina, hormona sreće. Ne samo stvaranje umetnosti nego i gledanje iste. Ja stvorim umetnost, a vi je doživite. Shvatate li kolika je to ljubav, umetnika prema posmatraču, čoveka prema čoveku, energije prema energiji?

Umetnost je lek!

FRONTAL: Kada biste mogli promijeniti jednu stvar, evo konkretno u BiH, šta bi to bilo?

MILIĆ: Volela bih da svako napušteno dete dobije svog novog roditelja, kod nas i svuda u svetu.

FRONTAL: Koliko je za jednog mladog umjetnika bitno mjesto boravka?

MILIĆ: Ako imate snagu i volju da se borite, okruženje je nebitno. Naravno da u većim gradovima imamo veću priliku da predstavimo svoj rad, ali ako nemamo volju i ljubav prema tome što radimo ni metropola nam neće pomoći.

FRONTAL: Otići ili ostati u BiH?

MILIĆ: Ostati.

"Ostajte ovdje

Ostajte ovdje!…Sunce tuđeg neba,

Neće vas grijat ko što ovo grije;

Grki su tamo zalogaji hljeba

Gdje svoga nema i gdje brata nije."

Aleksa Šantić, ponos našeg naroda. ❤

Natašine radove možete pogledati na FB stranici St.Dolly.

Autor: Danka Savić