Застава Косова у цркви Нотр Дам, распоред сједења на централној париској прослави послужили су француским организаторима да Дан побједе у Првом свјетском рату више личи на дан побједе у косовском рату 1999.

Француски предсједник Емануел Макрон је у импресивном говору, јасно циљајући на Доналда Трампа, који проповиједа америчку „изузетност”, осудио покушаје доминације, описујући национализам као „издају патриотизма” и позвао окупљене лидере да не забораве лекције прошлости.

Испоставило се да је његова администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, земљи која је у Великом рату нанијела први пораз аустроугарској војсци, која је током четири године изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације.

Србија је била понижена. Случајно? Никако. У прагматском налету интереса дневне политике, у дипломатским рововим савремености покопана је историја на коју Србија треба и даље да буде поносна, а француски организатори церемоније да се стиде.

Поново се испоставило да је у жижи свих наших проблема – Косово. Предсједник Косова био је награђен. И није био једини из овог региона у коме, у временима Првог рата, нису постојале државе чији су данашњи лидери били почаствовани мјестима која су добили на трибини.

Александар Вучић био је смјештен у угао, Хашим Тачи сједио је одмах изнад Ангеле Меркел и Владимира Путина. Није се овдје радило о третману предсједника Србије, већ о статусу датом земљи која је 1914–1918. била велики и важан савезник.

Срамна церемонија, иза које званични Париз не може да се сакрије, још мање да је правда, учинила је оно што многи у Србији не успијевају: да окупе земљу у јединственом огорчењу. Власт и опозиција. Националисти и проевропске либералне демократе. Западофили и русофили.

Хвала Паризу што је понизио савезника, али Споменик захвалности Француској на Калемегдану би неко вријеме требало да буде прекривен црним велом.

Извор: Политика

Аутор: Бошко Јакшић