Svijet
Pozadina ubistva novinara koje može da promeni tok istorije Bliskog istoka
Džamal Kašogi nije ni novinarska ni moralna vertikala kao što je bila Ana Politikovska, ali svakako nije zaslužio da završi kao Stevan Marković.
Saudijski novinar i dopisnik „Vašington posta“ Džamal Hašogi umro je u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu prilikom tuče sa ljudima koje je tamo sreo, saopštila je Saudijska Arabija na osnovu preliminarnih rezultata istrage, a prenose saudijski mediji.
U Rijadu je u toku presudna bitka između prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana, koji želi da nametne modernizaciju zemlje brutalnom diktaturom, i ujedinjenih frakcija kraljevske familije Saud, koje idu od onih koji žele da uspostave prethodnu oligarhijsku kolegijalnu diktaturu, do zagovornika političkog islama i simpatizera Muslimanske braće. Iza Ibn Salmana su SAD, Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE); opoziciju, kojoj je pripadao i Kašogi, podržavaju Turska i Katar.
Rijad sa ubistvom Kašogija nije mogao da postigne teži autogol i stavi u neugodan položaj svoje saveznike: od tradicionalnih, poput SAD, do tajnih i novijeg datuma, kao što je Izrael. Iz cele priče, zasada, izlaze kao dobitnici Turska, koja je iskoristila krizu da popravi odnose sa SAD, Katar i Iran koji ne žele da dođe do istorijskog sporazuma Izraela i Palestinaca. Dok je, pored Saudijaca, Donald Tramp potencijalno veliki gubitnik. Afera Kašogi može da ugrozi ne samo rezultate izbora u novembru za Kongres već i planove Trampa da bude reizabran. Zbog toga Tramp čini sve da zločin u Istanbulu premesti iz kategorije "državnih" u "privatne", odnosno da ga prikaže kao delo devijantnih delova saudijske tajne službe, ili slobodnih strelaca čiji je cilj da kompromituju aktuelnu vlast.
Pojedini izvori tumače povratak na glavnu scenu starog i bolesnog kralja Salmana kao ključni signal da Muhamed ibn Salman ne uživa više bezrezervnu podršku oca i da je počela njegova silazna putanja. Odnosno da se na pozornicu vraćaju zagovornici doktrine kontinuiteta: kolektivnog vladanja Saudijskom Arabijom od strane glavešina najuticajnijih ogranaka kraljevske familije, praktikovanog od smrti Ibn Sauda 1953. godine.
Saudijski prestolonaslednik je dobio podršku Trampove administracije zbog spremnosti da prizna Izraelu pravo na postojanje i da aktivno učestvuje u pronalaženju i implementaciji konačnog rešenja za Palestince. Neizbežno je pitanje, kako je Ibn Salman, zvani MBS, mogao da napravi kardinalnu grešku, pod uslovom da je istina da je on naredio ubistvo Kašogija. Likvidacija disidenta na teritoriji neprijatelja, gotovo u rangu Irana, u prostorijama diplomatskog predstavništva, pokazatelj je razmera političke zatupljenosti i vlastodržačke bahatosti, koju je princ-naslednik već pokazao nekoliko puta: pokolji u Jemenu, otmica libanskog premijera Haririja, diplomatski skandal sa Kanadom, masovna hapšenja članova kraljevske familije, islamskog klera i tajkuna.
Turska je, posle Irana, najveći i najopasniji spoljni neprijatelj aktuelnog režima u Rijadu. Bliskost predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sa Muslimanskom braćom, savezništvo sa Katarom, ambivalentan odnos prema Iranu, kao i ambicija da bude zaštitnik Palestinaca, ključni su razlozi za podozrenje saudijskog princa-naslednika prema Turskoj.
Volšebni nestanci neprijatelja kraljevske familije, otmice disidenata, operacije na teritorijama trećih zemalja, sastavni su deo povesti pustinjske petromonarhije. Pre tri godine je princ Turki ibn Bandar bukvalno otet u Maroku i doveden u Rijad, samo zato što je kritikovao tek ustoličenog kralja Salmana. Par nedelja kasnije i princ Saif el Nasr je na prevaru uhvaćen u Italiji i, protiv svoje volje, prebačen u Rijad. Međutim, jedno su iznenadne smrti tokom orgijanja po hotelima i vilama, misteriozni nestanci na egzotičnim plažama, drogiranje i sprovođenje kući "odbeglih" članova kraljevske familije privatnim džetovima, a nešto sasvim drugo kada kolumnista Vašington posta u konzulatu Saudijske Arabije u Turskoj bukvalno ispari.
Džamal Kašogi nije ni novinarska ni moralna vertikala kao što je bila Ana Politikovska, ali svakako nije zaslužio da završi kao Stevan Marković. Kašogi je svetlosnim godinama daleko od borca za ljudska prava, slobodu izražavanja, veroispovesti, zaštitu manjina. Štaviše, on je zagovarao džihad, divio se Osami bin Ladenu, i zagovara politički islam što je eufemizam za islamski fašizam. Svoj kredibilitet i simpatije u delu zapadne javnosti stekao je pisanjem protiv MBS-a i rata u Jemenu u poslednjih godinu dana. Njegovi politički stavovi su na liniji pozicija Muslimanske braće, što objašnjava zašto je smatrao da su Istanbul i Turska relativno sigurni za njega.
Kašogi je bio u službi režima sve do prošle godine i velikih čistki koje je započeo MBS. Novinarsku slavu je stekao intervjuima sa Bin Ladenom, a bio je blizak prijatelj svih prethodnih šefova saudijske tajne službe i najbogatijih i najmoćnijih Saudijaca. Po dolasku na vlast princa prestolonaslednika, Kašogi je bio promoter stvaranja osovine Rijad-Ankara, budući da je bio simpatizer Muslimanske braće ali i odan dvoru u Rijadu. Posle neuspelog puča u Turskoj, odnosi između dve zemlje su naglo zahladneli. Erdogan je optužio Muhameda bin Zajeda, najmoćnijeg čoveka UAE i mentora saudijskog prestolonaslednika MBS-a, da je pružio glavnu logističku podršku pučistima.
Pozicija Kašogija je drastično ugrožena prošlog maja kada je smenjen jedan od njegovih protektora, princ prestolonaslednik Muhamed ibn Najef. Nedugo zatim uhapšena su dvojica prinčeva s kojima se Kašogi družio i to ga je navelo da otputuje u SAD. Kada se u "luksuznom pritvoru" hotela Ric u Rijadu našao njegov drugi veliki pokrovitelj El Valid ibn Talal, najimućniji čovek u Saudijskoj Arabiji, sa bogatstvom procenjenim na 20 milijardi dolara, Kašogi je shvatio da je vrag odneo šalu i ostao je u SAD u dobrovoljnom egzilu.
Kašogi nije pisao ništa što se već ne zna. Jedina inovacija je poređenje saudijskog prestolonaslednika sa ruskim predsednikom Putinom. U Saudijskoj Arabiji od njenog postojanja važi načelo "blagostanje za prava i slobode". Odnosno, država garantuje socijalni mir, a ljudi pristaju da budu podanici a ne građani. Torture, progoni, maltretiranja, ubistva, javne egzekucije, uobičajeni su u Saudijskoj Arabiji, što nikog nije sprečavalo da pravi poslove sa Rijadom, od SAD i EU do Kine. Novina je što su se sa dolaskom na vlast MBS-a dotada povlašćeni članovi kraljevske familije, bogati poslovni ljudi i deo klera našli na udaru.
Da nije blizak čovek Muslimanskoj braći i turskom predsedniku Erdoganu, Kašogi verovatno nikada ne bi došao u Tursku. Kašogijeva nesuđena nevesta Hatis Čengiz nije obavestila policiju da njen verenik nije izašao iz konzulata, već je zvala savetnika predsednika Erdogana, Jasina Aktaja. Istanbul ima status "sigurne luke" svih zavađenih strana u regionu. Ubistvo jedne poznate figure, u centru Istanbula, usred bela dana, upotrebom brutalnih metoda, bacanje je prašine u oči Turskoj i dovođenje u pitanje ugleda i ranga koji uživa. Drugim rečima, direktno se atakuje na sposobnost Turske da garantuje bezbednost, čak i ljudima koji rade za njene interese.
Erdoganovi režimski novinari su izašli u javnost sa teorijom da iza ubistva Kašogija stoji Muhamed ibn Zajed. Prestolonaslednik emirata Abu Dabi želi da onemogući uspostavljanje savezništva između Ankare i Rijada po sličnom principu koji su gulenisti, navodno, upotrebili obaranjem ruskog aviona u Siriji, kada su odnosi između Rusije i Turske bili dovedeni do tačke usijanja. Iza tog narativa, po jednima, stoji želja da se ostave otvorena vrata za dijalog sa Rijadom, a po drugima je još jedan udarac ispod struka kredibilnosti MBS-a i pomoć njegovim protivnicima u Rijadu.
Pomenuta teorija zavere ima i svoju nadogradnju. Već duže vreme cirkuliše priča u diplomatskim krugovima da je MBS sklopio pakt, uz posredništvo Muhameda ibn Zajeda, sa Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, inače zaduženim za Izrael, da pronađe tzv. rešenje veka za izraelsko-palestinsko pitanje. U tu priču su upleteni Srbija i Kosovo. Po tom narativu, sporazum o srpsko-albanskom razgraničenju, da posluže kao geopolitički pokusni kunići za rešenje mnogo većeg svetskog problema - jevrejsko-palestinskog. U tom kontekstu se aludira da je MBS pokazao želju da izađe iz priče o rešenju veka za Izrael i Palestince i da je ubistvo Kašogija neka vrsta američko-izraelskog upozorenja kakav haos može da nastane u Saudijskoj Arabiji ako MBS ne bude kooperativan kao što je obećao.
Izvor: nedeljnik