ФРОНТАЛ: Госпођо Савчић, шта Вас је мотивисало да уђете у политику?

САВЧИЋ: Моје опређељење да се бавим политиком је мој покушај да мијењамо ствари, а мијењати се има много тога. Желим личним примјером да покажем да политичко ривалство не смије да буде непријатељство међу политичким ривалима, већ напротив разлог за суочавање политичких ставова, са намјером да водимо утакмицу ко ће бити бољи у општем интересу.

Желим да се супротставим тенденцији стварања култа личности, за шта смо мислили да је ствар давне прошлости.

Желим да се борим за Републику Српску са демократским институцијама које ће бити професионалне, поштене, ефикасне, исте за сваког грађанина Републике Српске.

Желим да коначно освојимо слободу у којој ћемо бити сви са истим правима и која ће служити на част и понос и нашим прецима, поготово погинулим борцима, а посебно нашим потомцима. Слобода као највеће достигнуће и најсветије наслијеђе је, сигурна сам, нематеријални услов који ће чинити укупан амбијент бољим и у ком ће наши млади људи пожељети да остану, а не да из њега одлазе, што је наша свакодневна слика. Јер, колико год људи одлазе из материјалних разлога, исто толико је разлог одласка и атмосфера у којој живимо.

ФРОНТАЛ: Чему бисте дали предност у свом политичко-посланичком раду?

САВЧИЋ: Без имало калкулисања увијек бих дала приоритет јачању породице. То је наша континуирана обавеза, задатак број један. Стабилна и срећна породица је услов за стабилно и јако друштво, а друштво чини државу. Врло једноставно! А да би породица била срећна она не смије бити оптерећена бригом и страхом за пуку егзистенцију, што је, на жалост, наша свакодневница. Небригом о породици држава сама поткопава своје темеље и зато је држава обавезна да створи пристојне услове за живот породице. И породица  кроз вријеме доживљава своју трансформацију од патријархалне ка савременој, али ако је препуштена сама себи врло лако долази у опасност да јој се девастирају њене темељне вриједности. Зато држава мора да бдије над породицом, да из те исте породице не израсту људи који ће се окренути против своје државе. Породица је топло гнијездо, учионица, мјесто за плакање, за радовање. Породица је светиња. Ако добијем повјерење гласача, као народни посланик ћу се борити за афирмацију породице, јер знам да ћу и на тај начин јачати темеље Републике Српске.

ФРОНТАЛ: Република Српска обилује богатим културним насљеђем. Какав је Ваш став о култури?

САВЧИЋ: Једна од непроцјењивих вриједности српског народа је и културно наслијеђе. Спадамо у државе са најбогатијим и материјалним и нематеријалним културним наслијеђем, а наша обавеза је да је његујемо и не заборављамо јер је то наша лична карта. Наш национални идентитет чине многи наши обичаји, а све скупа представља одличан туристички потенцијал. И оно што бих посебно издвојила је наше писмо, ћирилица. Лично пишем искључиво ћирилицом и то је моја препорука свима.

ФРОНТАЛ: Да ли сте феминисткиња и да ли су по Вама мушкарци и жене равноправни?

САВЧИЋ: Врло је широко поље теме “феминизам“. Не мали број пута жене га схвате буквално, а мушкарци као претјеривање од стране жена. Зато не волим ту ријеч и радије бих се одлучила за равноправну заступљеност мушкараца и жена на свим пољима. Жене и мушкарци су декларативно равноправни, али у животу, на ђелу смо далеко од тога. Апсолутно сам присталица родне равноправности, већег присуства жена на мјестима гђе се одлучује, како на нивоу локалне, тако и на нивоу републичке власти. Сматрам да женама треба много више самопоуздања и истрајности кад уђу у неку политичку причу, а такође и међусобне подршке. Жене женама морају више да вјерују и да се безрезервно међусобно подржавају. Тек тада би биле много озбиљније схваћене и теже би их било заобићи у њиховом озбиљном политичком ђеловању. 

Фронтал