Кик боксом се почео бавити прије тачно 30 година, а посљедњих осам година своје професионалне каријере је тренирао сам, тако да је највеће успјехе постигао од личних финансијских средстава, својим радом, залагањем и трудом.

По завршетку професионалне каријере, Работа је кренуо тренерским водама, гдје је остварио значајне резултате. Добре партије су услиједиле и у ветеранским такмичењима, гдје је још увијек активан. 

Фронтал: Како сте почели да се бавите кик боксом и које резултате посебно истичете?

Драган Работа: Кик боксом сам се почео бавити 1988. године у Кик бокс клубу „Босна“ из Сарајева, гдје су ми тренери били Бехудин Башовић и Јасмин Пашовић. Тренирао сам у том клубу све до 1992. године, када почињем сам да радим све до краја сениорске каријере. Моји најзначајнији резултати у сениорској каријери су друго мјесто 1990. године на првенству СФР Југославије у Загребу, друго мјесто на првенству СР Југославије 1997. у Јагодини, друго мјесто на Балканском првенству 1997. године у Подгорици, треће мјесто на Балканском првенству 1998. у Прњавору, а имао сам прилику да наступам на Европском првенству 1996. у Београду, као репрезентативац Републике Српске. Професионалну каријеру сам завршио у 2000. години.

Фронтал: Колико Вам је требало времена да након професионалне каријере уђете у тренерске „воде“?

Драган Работа: Паузе између тренерске и такмичарске каријере уопште није ни било. Већ 1998. године сам основао Клуб борилачких спортова „Рајко Кушић“ Пале, иако сам се тада већ увелико такмичио, тако да сам био и такмичар и тренер.

У својој тренерској каријери сам створио многе шампионе, а посебно бих истакао Горана Спајића који је освојио друго мјесто на Балканском првенству у савате боксу, треће на Европском првенству у савате боксу 2005. године у Руми и у Паризу, и треће мјесто на Свјетском купу 2004. године у кик боксу у Марибору. 

Затим, истакао бих Јована Тодоровића који је био јуниорски првак свијета у кик боксу 2008. године у Берлину, као и побједник Купа Европе 2012. године у Тешњу. Такође, он је био и трећи на Европском првенству 2014. године у Марибору. Врхунац моје тренерске каријере је рад у тиму Драженка Нинића и Горана Делића приликом освајања титула професионалних првака свијета у кик боксу. 

У једном периоду, био сам и један од тренера бх. репрезентације у кик боксу. 

Фронтал: Када почиње Ваша ветеранска каријера у кик боксу и које резултате издвајате?

Драган Работа: Такмичења у конкуренцији ветерана почињем 2011. године, а моји најзначајнији резултати су троструки побједник Купа Балкана у кик боксу 2013, 2014. и 2018. године, као и двоструки побједник Купа Европе 2017. и 2018. године. Такође, био сам трећи на Свјетском купу 2018. године, као и пети на Европском првенству за ветеране 2014. године.

Фронтал: Откуд идеја да се пријавите на такмичење у полумаратону и маратону?

Драган Работа: Идеја је дошла сасвим случајно. Ја увијек волим да помјерам границе, па сам тако дошао на идеју да видим које су моје могућности и границе издржљивости. До сада сам истрчао четири полумаратона и један маратон. Први полумаратон сам истрчао у Бања Луци, у дужини од 21,1 километар за 1 час 55 минута и 31 секунду и заузео 280. мјесто од 1.000 такмичара. Вријеме сам поправио на другом полумаратону одржаном на Палама 19. августа исте године, гдје сам полумаратон истрчао за 1 час 46 минута и 53 секунди и међу 58 такмичара заузео 19. мјесто. 

У септембру исте године трчао сам на „Бањалучком ноћном полумаратону“, гдје је учествовало преко 130 такмичара, а ја сам освојио 19. мјесто са временом од 1 час 35 минута и 57 секунди. 

У 2018. години сам истрчао „Румски полумаратон“, гдје сам од 132 учесника освојио 43. мјесто са резултатом од 1 час 48 минута и 29 секунди. Далеко је то од мог најбољег времена, али с обзиром на тешку повреду руке од које се још нисам потпуно опоравио, задовољан сам. 

Мој, до сад, најтежи подухват је 31. Београдски маратон одржан 21. априла ове године, гдје сам стазу од 42,195 километара истрчао у времену од 4 часа 52 минута и 37 секунди, и у ту сам, у конкуренцији од преко 1.000 такмичара, освојио 510. мјесто. Било ми је важно истрчати трку и у томе сам успио.

Издвојио бих и уличну ноћну трку под називом „Сарајевски ноћни ценер“, која је одржана 22. јуна 2018. године, гдје сам од 400 такмичара заузео 202. мјесто, упркос повреди руке и истрчао стазу за 54 минуте и седам секунди.

Такође, 11. августа ове године сам учествовао у меморијалној трци посвећеној Џенану Мемићу, трагично настрадалом младићу из Сарајева, у дужини од пет километара. У тој трци су наступила 122 такмичара, а ја сам освојио 18. мјесто у времену од 24 минута и три секунде.

Фронтал: Поред наведених спортова, велики сте љубитељ екстремних спортова, шта Вас највише привлачи?

Драган Работа: Ту издвајам алпинизам, падобранство, спелеологију, лет „моторним змајем“, кањонинг, банџи џамп, а мој највећи успјех у високогорству и алпинизму је освајање посљедње освојеног европског врха и једне од најопаснијих европских планина Матерхорн (4.478 м.н.в.). Љубомир Јовановић и ја смо први људи из Републике Српске који смо ногом крочили на Матерхорн. Осим тога, до сада сам извео четири падобранска скока, у тандему са висине од 3.000 метара и три самостална са висине од 1.200 метара. Недавно сам пробао и вожњу „моторним змајем“, много ми се допало и то ћу поновити.

Драган Работа је рођен 13. децембра 1968. године. Дипломирао је на Факултету физичког васпитања и спорта на Палама, а магистрирао је 2015. године и стекао звање магистар спорта. 

Аутор: Миљан Рашевић

Фронтал