Šest godina je trajala borba protiv autoritarne vlasti generala Flugensia Batiste, koji je tada imao veliku podršku Amerike. Revolucionari su uspeli da se izbore i zbace sa vlasti vojnog diktatora. Danas, 65 godina posle velike pobede, Kuba doživljava istorijske promene i zaokret od nekadašnjih vrednosti.

Na Kubansku revoluciju (1953-1959.) u celom svetu gledalo se kao na simbol otpora i velike pobede naroda. General Batista svoje diktatorske ambicije otvoreno je pokazao 1952. godine, kada je odlučio da se po drugi put kandiduje na predsedničkim izborima, računajući na relativno veliku popularnost koju je stekao za vreme svog prethodnog mandata.

Međutim, kada mu je postalo jasno da će izgubiti, rešio je da preokrene stvari u svoju korist. U jeku izborne kampanje, 10. marta 1952. godine, u ponoć, u pratnji svojih naoružanih pristalica, ušao je u garnizon "Kolumbija" u Havani i saopštio da je vojska preuzela vlast.

Mladi advokat Fidel Kastro tužio je sudu Batistu 1952. godine i tražio da on bude osuđen na 100 godina zatvora zbog kršenja ustava. Batista se nije obazirao na tužbu.

Nakon toga su Fidel i njegov mlađi brat Raul 26. jula 1953. godine izveli napad na kasarnu "Monkada" u gradu Santijago de Kuba. Pokušaj zauzimanja kasarne je propao, većina od oko 130 zaverenika je pobijena na licu mesta, a braća Kastro završila su u zatvoru, osuđeni na po 15 godina robije.

Raul i Fidel Kastro za vreme revolucije Foto: Tanjug/AP

Međutim, ubrzo su pušteni na slobodu posle opšte amnestije političkih zatvorenika nakon masovnih protesta građana. Po izlasku iz zatvora odlaze u Meksiko, gde organizuju revolucionarnu gerilu - Pokret 26. jul (nazvan po datumu napada na "Monkadu"), u kojem su se, pored Fidela i Raula, isticali Ernesto Če Gevara, Kamilo Sjenfuegos i Huan Manuel Markes.

Jezgro otpora Batistinoj diktaturi bila je planina Sijera Maestra, gde je pobuna tinjala još od 1953. godine. Ustanici, njih 82, iskrcali su se na kubanske obale u jahti "Granma" 2. decembra 1956. godine. Nekoliko dana kasnije, upali su u zasedu Batistinih snaga, pošto su ih potkazali meštani jednog obližnjeg sela.

Većina ustanika je tom prilikom poginula, a sam Fidel se sa nekolicinom preživelih povukao u region Sijera Maestre. Ubrzo su im se pridružili borci koje su predvodili Raul Kastro i Če Gevara. U naredne dve godine, gerilci su uspeli da uspostave kontrolu nad najvećim delom ruralnih područja zemlje, dok je vojska i dalje držale gradove.

Gerilske snage nanosile su sve veće gubitke kubanskoj vojsci. Če Gevara je bez borbe ušao u Santa Klaru 29. decembra 1958. godine. U noći između 31. decembra 1958. i 1. januara 1959. godine, Batista je potpisao dekret kojim podnosi ostavku.

Ernesto Če Gevara kao jedan od zaslužnih za Kubansku revoluciju Foto: Wikipedia/Alberto Korda

U dva sata posle ponoći, noseći sa sobom oko 700 miliona američkih dolara, Batista, njegova porodica i četrdesetak saradnika u tri aviona napustili su Kubu i pobegli u Dominikansku Republiku, gde im je diktator Truhiljo pružio zaštitu. Batista je dobio politički azil u Španiji, pošto mu nije dozvoljen ulazak u SAD. Sutradan je Če Gevara sa svojim trupama umarširao u Havanu, bez i jednog ispaljenog metka.

Fidel Kastro, vođa revolucije, trijumfalno je ušao u prestonicu 8. januara 1959. godine, stigavši iz Santjaga de Kuba u pratnji velikog broja saboraca.

Kastro je postao premijer Kube 16. februara 1959. godine. Na ovoj poziciji bio je do 1976. kada se premijersko mesto ukida. Nakon toga postaje predsednik Kube i na tom mestu ostaje sve do 2006. godine. Nakon povlačenja sa dužnosti zbog bolesti, na njegovo mesto dolazi njegov brat Raul Kastro. Na mestu predsednika Kube Raul ostaje do aprila 2018. godine, kada zemlja doživljava istorijski preokret.

Naslednik porodice Kastro i velike promene na Kubi

Fidel i Raul su vodili Kubu skoro 60 godina i od tog ostrva su napravili glavnog aktera tokom Hladnog rata uspevajući da zadrže komunistički režim uprkos padu saveznika, Sovjetskog saveza.

Nakon šest decenija na vlasti braće Kastro, Kuba doživljava veliku promenu. Na njeno čelo dolazi političar Migel Dijaz Kanel, koji je tokom godina postao Kastrova desna ruka.

Za Dijaz Kanela kažu da je političar modernih stavova i da će njegovim dolaskom na čelo država doživeti velike promene. Međutim Dijaz Kanel je prošle godine zauzeo čvršće stavove ističući da će jednopartijski sistem biti nastavljen i da će i dalje dominirati centralno planirana ekonomija.

Međutim, šest decenija od Kubanske revolucije uvodi se funkcija premijera, priznaje privatno vlasništvo i otvara put legalizaciji istopolnih brakova. To je, između ostalog, predviđeno izmenama ustava o čijem konačnom tekstu će se Kubanci izjasniti na referendumu.

Na predlog predsednika Dijaz Kanela, parlament te zemlje razmatra ključne izmene ustava iz 1976. godine. Nacrt ustava uvodi pretpostavku nevinosti u pravosudnom sistemu i otvara put za istopolne brakove, što će zemlju koja je nekada proganjala homoseksualce, svrstati među vodeće zagovornike LGBT prava u svetu.

Međutim, komunistička partija i dalje ostaje vodeća snaga jednopartijskog sistema.

Nacrt izostavlja klauzulu iz ustava iz 1976. godine o konačnom cilju izgradnje komunističkog društva i ističe jednostavno usredsređivanje na socijalizam.

- To ne znači da se odričemo naših ideja - rekao je predsednik Skupštine Esteban Lazo. Prema njegovim rečima, Kuba se jednostavno preselila u drugu eru nakon pada Sovjetskog saveza.

- Verujemo u socijalističku, suverenu, nezavisnu, prosperitetnu i održivu zemlju - dodao je on.

Predstavljajući novi ustav parlamentu, sekretar državnog veća Homero Akosta, rekao je da on uključuje priznavanje privatne svojine, principa koji je dugo Komunistička partija smatrala kao trag kapitalizma.

Ta promena bi trebala da da veće pravno priznanje mikro preduzećima, koji su postakli mali ali živahan privatni sektor i pokušali da privuku više stranih investicija. Trenutni ustav Kube priznaje smao državnu, kooperativnu, poljoprivrednu, ličnu i zajedničku svojinu.

Nacrt ustava takođe ojačava političke institucije i stvara više kolektivnu strukturu vođstva, nakon vladavine braće Kastro. Raul Kastro, koji je prepustio poziciju predsednika nasledniku Dijazu Kanela, ostaje na čelo Komunističke partije do 2021. godine. Takođe vodi i komisiju za ustavne reforme.

Prema novom ustavu, predsednik više neće biti na čelu Državnog saveta i saveta ministara. Umesto toga, uvodi se pozicija premijera i predsednik imenuje predsednika skupštine i kao šefa Državnog saveta, najvišeg izvršnog tela na Kubi.

Jedna od najvažnijih promena u ustavu biće priznavanje istopolnih brakova. U nacrtu se utvrđuje i starosna i mandantna ograničenja za predsednika, navodeći da mora da ima ispod 60 godina kada prvi put stupi na dužnost i da može da obavlja najviše dva uzastopna petogodišnja mandata.

Izvor: telegraf