Bio je bonvivan, špijun, "crnorukaš", Staljinov intimus, ljubavnik Grete Garbo, Tankosićev četovođa, čovek koji je organizovao atentat na Trockog, "jugoslovenski Džejms Bond", agent Kominterne, Titov ljuti suparnik...

Rođen je u Stocu 1891. od oca Muhameda i majke Nure, koja je živela 102 godine. U Sarajevu je završio gimnaziju, a kao jugoslovenski stipendista studirao pravo u Ženevi i Tuluzu. Bio je pripadnik "Mlade Bosne".

Zanimljiva su svedočanstva iz tog vremena, pa tako Golubićev biograf Nemanja Baćković piše: "Na tadašnjem korzou privlačio je pažnju stasom, a uz to je nosio fes i bio ogrnut pelerinom. Kao jedan od prvih Bosanaca koji je stigao u Beograd, Golubić je sve sakupljao oko sebe, prihvatao i pomagao. Tako je prvi dočekao Gavrila Principa koji je peške pošao iz Hadžića. Mujaga ga je odmah odveo na neki miting na kom je mogao da viče ‘Dole Austrija‘ i da mu ne fali ni dlaka sa glave."

ORDEN ZA HRABROST

Vrlo mlad se angažovao u vojnim strukturama i tu se pokazao kao veoma efikasan, uoči bugarskog napada na Srbiju 1915. doveo je iz Rusije oko 1.000 dobrovoljaca, a kao učesnik Prvog balkanskog rata odlikovan je Ordenom Miloša Obilića za hrabrost.

Da bi postao član Tankosićevog četničkog odreda, Golubić je hrabrost i odvažnost dokazao na sebi svojstven način: "Ključni dokaz Golubić je izveo tako što je skočio sa luka Savskog mosta, što pre njega niko nije smeo ni izveo. Tako je mogao i da izvrši obećanje dato Principu, pa ga je odveo u četničku školu u Prokuplju. Tankosić je kočopernog, ali sitnog i nežnog Gavrila glavačke najurio, pa ga još i častio sa nekoliko štapova po turu."

Zanimljivo je kako se izjašnjavao o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Mustafa je objavio tekst u Ilustrovanoj ratnoj hronici u kome između ostalog kaže: "Evo mene. Ja sam Musliman iz Bosne. Ja sam vaš zemljak iz Bosne, ali sam Srbin jer mi je maternji jezik srpski..."

A evo kako Mustafu opisuje jedan njegov prijatelj, "solunac" Životije Čokić iz Kovačevca kod Mladenovca: "Kad život visi o koncu i drugog izlaza nema, on je kao protivmeru upotrebljavao drskost, prelazeći u napad kao da je ugrožen njegov neprijatelj a ne on... U slobodnim časovima je mnogo čitao, pisao dnevnik ili spavao..."

OD SOLUNA DO PARIZA

Na Solunskom procesu 1917. godine osuđen je na godinu dana zatvora a onda interniran na Krf i u Afriku. Nakon toga, neko vreme provodi u Francuskoj gde januara 1921. u Parizu biva uhapšen pod optužbom da je spremao atentat na kralja Aleksandra, zbog čega ga kasnije francuske vlasti proteruju iz zemlje.

Golubić pristupa komunistima 1922. godine u Beču i odmah odlazi u Moskvu gde dobija obuku za vrhunskog špijuna Četvrtog odeljenja GPU (Gosudarstvenoe Političeskoe Upravljenije - Državna politička uprava). Imao je delikatan i odgovoran zadatak - likvidacija tzv. otpadaka boljševičke partije i važnih ličnosti sa bečkog dvora, a organizacija čiji je on bio koordinator zvala se "Crveni orkestar" i imala je sedište u Beogradu. Toliko je bio efikasan u tom poslu da je dogurao do čina generala Crvene armije. Do 1931. je boravio i živeo u Parizu, Moskvi, Pragu, Beču i Berlinu. U Parizu je nabavljao falsifikovane pasoše za komuniste.

APRILSKI RAT

U Beograd dolazi u vreme Aprilskog rata kao poverenik Kominterne da sredi stanje u KPJ i produži za Grčku kako bi ispitao odgovornost jednog visokog funkcionera grčkih komunista. Međutim, do Grčke neće stići. Nacisti su ga uhapsili 7. juna 1941. i prepustili čuvenom zlikovcu, majoru Hansu Helmu da ga isleđuje. Podvrgnut užasnom mučenju, Golubić je ostao dosledan sebi i svom hercegovačkom karakteru, nije odao nijednog od svojih kamarada iz "Crvenog orkestra". A navodno je svom cimeru iz ćelije neposredno pred smrt rekao da je ubeđen kako ga je Gestapou otkucao Josip Broz. Gestapovci su mu bukvalno polomili svaku kost u telu, toliko da je morao da bude iznesen iz zatvora i posađen na stolicu ispred streljačkog voda jer nije mogao da stoji na nogama. Streljali su ga 11. juna 1941. u Pionirskom parku.

NARODNI HEROJ SSSR

Umro je u skladu sa svojim rečima: "... Srpski revolucionar ako hoće da pobedi, mora biti umetnik i konspirator, imati talenta za borbu i stradanja... On mora biti mučenik i zatvorenik, čovek zapadnih manira i hajduk koji u određenom trenutku može i mora da zaurla, kako bi poveo u boj za spas unesrećenih i pogaženih..."

Nakon oslobođenja Beograda 1944. godine, pripadnici obaveštajne službe Trećeg ukrajinskog fronta (SMERŠ) su pronašli i ekshumirali Golubićeve ostatke, a autopsiju je izvršio dr Vojislav Stojanović koji je potvrdio da su mu skoro sve kosti u telu bile slomljene. Golubićevi ostaci su preneti u Moskvu i uz najveće vojne počasti sahranjene u Aleji ruskih velikana.

General Mustafa Golubić je proglašen za narodnog heroja SSSR-a.

U seriji "Senke nad Balkanom", Mustafu Golubića tumači hrvatski glumac Goran Bogdan koji je rođen u Širokom Brijegu, samo pedesetak kilometara od Mustafinog rodnog Stoca.

Izvor: rtvbn