Crna kafa je osvežavajući napitak kojim mnogi od nas započinju dan, a koji pripremamo (sa zadovoljstvom) kuvanjem u vodi samlevene pržene kafe. Vreme devedesetih prošlog veka je davno iza nas, kao i onaj opojni miris kafe iz bezbroj malih pržionica koji se pružao širom naših gradova i naselja. Naši roditelji i njihovi roditelji od pripreme kafe pravili su ceo jedan ritual, od prženja, mlevenja do kuvanja i naravno gustiranja.

Današnji tempo života je znatno brži jer su prva dva koraka gotovo iščezla, ostavljajući da se pitamo šta nam sve proizvođači kafe samelju u kesici, koju otvorimo i kuvamo, za naš jutarnji napitak.

Činjenice su jasne: kafa deluje stimulativno na centralni nervni sistem, kao i na kardiovaskularni sistem. Najbitniji sastojak kafe je alkaloid – kofein, kojeg u kafi ima oko 1,5 odsto. Šolja domaće kafe sadrži oko 165 mg kofeina, espreso oko 130 mg, instant oko 70 mg. Granica dozvoljenog unosa kofeina je 300 mg. Kofein pospešuje mentalnu funkciju, utiče na reflekse, koncentraciju i preciznost, pa nije ni čudo što je kafa toliko popularna kao jutarnji napitak. Dejstvo kofeina se dugo zadržava, a počinje već posle pet minuta od ispijanja. Sadržaj kofeina opada na polovinu od tri do šest časova od momenta ispijanja kafe, a na četvrtinu za još toliko. Osobama sa sniženim krvnim pritiskom preporučuje se jedna do dve šoljice kafe dnevno jer kafa podiže krvni pritisak. Tako već posle pola sata od ispijanja kafe raste krvni pritisak, koji opada tek nakon tri sata.

Veća količina kofeina, dakle veći broj šoljica kafe, izaziva razdražljivost, hipertenziju i tahikardiju, kao i nesanicu.

Zavisnost od kafe je zavisnost od kofeina. A ako kafu popijete na prazan želudac dolazi do pojačanog lučenja želudačnog soka koji deluje na sluznicu i izaziva neprijatan osećaj bola.

Uobičajeno je da kafu pijemo sa šećerom i (ili) mlekom. Tanin iz kafe i kazein iz mleka spajaju se u tanat-kazein, jedinjenje koje je nerastvorivo u želucu. Mleko, dakle, usporava svarljivost kafe, a i resorpcija kofeina se usporava. Zbog toga se ne preporučuje kombinovanje kafe sa mlekom.

Kafom su se bavile mnoge studije, pa je utvrđeno da postoji direktna zavisnost između infarkta miokarda i količine popijene kafe. Osobe koje piju više od šest šoljica dnevno imaju 60 odsto veću verovatnoću da obole od infarkta u odnosu na one koje ne piju kafu. Umerene količine od jedne do dve šoljice dnevno nisu veliki faktor rizika. Uticaj ovog crnog napitka na srce je dvojak: pozitivno je što kofein širi koronarne krvne sudove, ali negativno je to što stimuliše srčani rad i time povećava potrošnju kiseonika, pa ovaj efekat prevladava nad pozitivnim. Obolelim od ishemijske bolesti srca, arterioskleroze, stenokardije – kafa se zabranjuje. Gojaznim osobama i dijabetičarima kafa se ne preporučuje jer se smatra da kofein povećava žudnju za šećerom, a takođe on troši vitamine B kompleksa, kalijum i cink iz organizma.

Kafa je diuretik, pa osobe koje preteruju sa unosom (sedam-osam šoljica dnevno) mogu da pate od zatvora usled gubitka tečnosti u crevima. Kafa se još ne preporučuje osobama koje pate od  kožnih oboljenja (ekcemi, akutni dermatitis), bolesti poprečno-prugastih mišića, povećane aktivnosti štitne žlezde, glaukoma, dijareje i gihta. Deca, trudnice i dojilje nikako ne bi trebalo da piju kafu.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com