To za „EuroBlic“ tvrdi Srđan Rajčević, direktor Agencije koja obeležava deset godina postojanja i jedina je te vrste u BiH.

- Navešću primer Zakona o elektronskom potpisu BiH iz 2006. koji potpuno derogira Ustav RS zato što BiH tretira kao unitarnu državu. Ako je Ustavom RS propisano da Srpska obezbeđuje osnovne pravce naučnog i tehnološkog razvoja, imamo potpuno pravo na svoju agenciju i propise. Sprečili smo prenos nadležnosti tako što nismo dozvolili efektivnu primenu pomenutog Zakona BiH u RS i tako što smo inicirali i usvojili svoj set propisa. Takođe, Vlada RS je sprečila donošenje zakona o agenciji za razvoj informacionog društva BiH. Iz nacrta koji sam čitao ta agencija bi peuzela sve entitetske nadležnosti u toj oblasti – kaže Rajčević.

Kakvu je stručnu korist RS imala od postojana Agencije?

Na unutrašnjem planu je RS jedina u BiH izgradila institucionalne kapacitete za razvoj informacionog društva. Agencija je formirana s ciljem da bude koordinator aktivnosti unutar RS i da bude savetodavac Vladi. Druga korist je da smo uspeli da koordinišemo projekte, bar što se tiče razvoja sistema eleketronske uprave i svega što ima prefiks „e“ poput e-zdravstva i e-pravosuđa i raznih segmenata društva podložnih digitalizaciji. Srpska ima i eksternu korist jer je AIDRS predstavlja u međunarodnim asocijacijama.

Za vaš rad u javnosti se veže pojam elektronskog  potpisa. Da li je on zaživeo u RS?

Stvorila se fama oko elektronskog potpisa. On nije ništa drugo nego pravni institut koga smo uveli još 2008. donošenjem Zakona o elektronskom potpisu i on služi kao osnova za razvoj sistema elektronske uprave. Elektronski potpis se koristi da biste vi u pravnom i poslovnom prometu mogli da identifikujete stranu koja učestvuje u tom prometu i da ta strana može da autorizuje nešto što ona izdaje, pre svega elektronske dokumente. Mi smo trenutno jedino kvalifikovano i sertifikovano telo u BiH koje izdaje elektronske sertifikate, ali isključivo za republičke organe uprave, shodno Zakonu.

Da li to znači da trenutno samo organi vlasti imaju mogućnost da koriste elektronski potpis?

Da, i isključivo u Srpskoj. Na bilo kom nivou vlasti unutar BiH nemate ništa slično. Naši planovi za sledeću godinu su da AIDRS bude nosilac osnivanja nacionalnog centra za upravljanje digitalnim identitetima, a Vlada je iskazala političku spremnost da podrži takav projekat. Prvi put ćemo dobiti telo unutar RS koje će izdavati kvalifikovane elektronske sertifikate za sva pravna i fizička lica. Tu se ne podrazumeva samo poboljšana digitalna komunikacija na relaciji građani – organ uprave ili uprava – poslovni sektor nego će se graditi kompletan sistem elektronskog poslovanja između samih građana, između poslovnih subjekata, kao što je na primer zaključenje ugovora u elektronskom obliku. To će za posledicu imati razvoj sudske prakse u toj oblasti. Dakle, to je digitana revolucija unutar samog društva.

Da li je Odeljenje za informacionu bezbednost opravdalo očekivanja?

CERT je za dve godine efektivnog postojanja jedno od najboljih odeljenja unutra Agencije i jedino je takvo telo u BiH. Učestvovali smo u saniranju brojnih računarskih i bezbednosnih incidenata unutar kibetrnetičkog prostora RS. Za nas se zna u širem krugu, čak i na globalnom nivou. Pomenuću da je Vlada RS putem CERT odnosno AIDRS prošle godine potpisala program sa korporacijom Majkrosoft. Ako uzmete u obzir da je Majkrosoft sa svojim proizvodima, poput operativnih sistema, zastupljen u više od 80 odsto instalacija širom sveta i da ima mogućnost da sa njih prikuplja podatke o virusima i zloćudnim softverima, onda znate kolikom količinom podataka Majkrosoft raspolaže. Kao jedan od rezultata tog programa mi primamo sve te podatke koji se tiču cele BiH. Primera radi, u mogućnosti smo da gotovo u stvarnom vremenu pratimo aktivnosti hakera.

Može li se reći da su institucije RS osposobljene da se odbrane od napada svetskih hakera?

Ne može se govoriti generalno o bilo čijoj sposobnosti da odgovori na hakerske pretnje. Ali, obzirom da mi posedujemo takvo telo kao što je CERT, Vlada i celi javni sektor sigurno su bolje informisani i mogu na vreme da preduzmu konkretne radnje u zaštiti svojih informacionih sistema.

Šta to znači? Da imaju naznaku da će da budu napadnuti?

Navešću primer tzv. kriptolokera, to je kriptovanje podataka na hard disku računara kojima ne možete da pristupite dok ne platite ucene. CERT RS je prvi na Balkanu objavio tehničke detalje i preporuke za zaštitu. Ostali su to uradili 48 časova posle nas. Dakle, mi smo informacije pustili tri ili četiti časa nakon epidemije jer imamo najbolji uvid u stanje server prostora kod nas i globalno zato što primao ogromnu količinu podataka i analiziramo ih.

Na koji način AIDRS može da pomogne privredi?

Agencija je uradila većinu svog posla koji se odnosi na privredu. Uveli smo elektronski potpis, dokument, pečat i poslovanje u naš pravni sistem. To znači da niko ne može da ospori pravnu punovažnost ugovora zaključenog u elektronskoj formi između dva poslovna subjekta. Još možemo praktično da pomognemo privredi kroz pomenuti nacionalni centar za digitalne identitete, da svakom pravnom licu damo u ruke kvalifikovane elektronske sertifikate da bi mogli da obavljaju poslove unutar elektronskog poslovnog i pravnog prometa.

Šta ako treba da sarađuju sa nekim u Sarajevu?

FBiH ima svoj ustav i zakonske nadležnosti i mora da urđuje stvari kao i RS. Isto je i sa nivoom BiH, da bi dva poslovna subjekta mogla da komuniciraju na ovaj način.

Izvor: Blic