Fotografiju Dragutina Matića napravio je ruski fotograf Samson Černov 1915. godine

Fotografija je stigla čak do dalekog Japana. Otuda je doprla vest da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda srpskog ratnika japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu.

Fotografija je tako obilazila svet a da ratnik koji se nalazio na njoj nije ni znao da postoji. Sve do pojave gramofonske ploče "Marš na Drinu". Na omotu ploče bila je čuvena fotografija. Stari ratnici su odmah prepoznali Dragutina Matića. Kostadinka Savić, koja živi u Nišu, poznavala je Dragutina Matića. Kad je videla omot na ploči, uzviknula je: "Pazi, Dragutin Matić ..."Kupila je ploču i poslala je u Kaletince, na Matićevu adresu. Tako se Dragutin Matić posle 50. Godina ponovo setio vojevanja, Cera i Kolubare, Mačkovog kamena i albanskih i crnogorskih gudura.

Prisećao se da su se neki ljudi sa fotografskim aparatom kretali oko njega, da su ga slikali ... A slikao ga je Samson Černov, ruski novinar i fotoreporter, dopisnik listova “Novoja vremja” i “Ruskoje slovo”, slika  Dragutina Matića nastala je pred povlačenje naše vojske preko Albanije.

Černov se našao na prvoj liniji fronta već u prvim danima Prvog svetskog rata u Srbiji. Pratio je srpske trupe i bio na licu mesta da snimi borbe i razaranja gradova i naselja. Fotografisao je i obične vojnike-seljake i kralja Petra Velikog, koji je došao na prvu liniju fronta da uzme učešće u odbrani ugrožene otadžbine.

Veliki ruski fotograf i umetnik se pokazao i kao veliki požrtvovani ratni drug srpske vojske kada je zajedno sa njom prešao Albaniju. Tada je napravio svoje najbolje i verovatno najpotresnije fotografije Prvog svetskog rata." Dragutin Matić... dete bez detinjstva, dečak bez dečakovanja, momak bez momakovanja. Čuvar ovaca, koza, goveda, konja. Onda pčelbar. Pa — vojnik i ratovanja, ratovanja... Dve godine vojnik, konjanik, sedam godina ratnik".

Dragutin Matić rođen je 10. januara 1888. kao najmlađe dete oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali "Dragutin Đorin".

Dragutin u školu nije išao, ali je znao da čita i piše. Opismenio se u vojsci i ratu, kao i mnogi njegovi ratni drugovi. U ranoj mladosti oženio se Krunom Ranđelović iz obližnjeg sela Sopotnice. Do odlaska u vojsku sa njom je izrodio četvoro dece. 

Početkom 1910. odlazi na odsluženje vojnog roka, u Beograd. Regrutovan je kao konjanik, a kasnije je prekomandovan u pešadiju.  U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, u kome i on učestvuje. Bio je aktivni učesnik i Drugog balkanskog rata.

U oba ova rata vojnik Matić pokazao je veliku hrabrost. Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu poverile zadatak izviđača. I upravo kada je nastala čuvena fotografija Matić je bio u ulozi izviđača. Na toj fotografiji Matić na glavi ima srpsku šajkaču, a obučen je u vojnički šinjel.

Naoružan je puškom s bajonetom. Osim toga, na sebi ima i jednu vrstu vojničkog ogrtača tzv. bešli, koji su nosili turski vojnici. Izrađivan je od kamilje dlake i služio je za zaštitu od hladnoće, kiše i vetra. Po svoj prilici, to je deo ratnog plena srpske vojske iz Prvog balkanskog rata. U svoj zavičaj vratio se "negde oko Božića 1919. godine".

Dragutinu je podignut i spomenik ispred opštine Gadžin Han, povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta.

Ratovao je punih šest godina, a dve godine je proveo na odsluženju vojnog roka. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovanja. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od države tražio bilo kakvu privilegiju i beneficiju. Naprotiv, skromno je isticao "da je to bila samo njegova obaveza prema svome narodu i otadžbini".

Ordenje i medalje ovog hrabrog srpskog ratnika, na žalost nisu sačuvani. "Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovla je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata."Ceo svoj radni i životni vek proveo je u rodnom Kaletincu. Iz njega je odlazio u vojsku, rat i pečalbu, ali mu se uvek vraćao, jer ga je neizmerno voleo. U njemu je i umro, dvanaest dana pre svog 83. rođendana.

Izvor: nedeljnik.rs