Dokumentima objavljenim u četvrtak uveče, nisu otklonjene nejasnoće i demantovane teorije zavere koje se pletu oko ubistva Kenedija 22. novembra 1963. godine u Dalasu. Predsednik SAD Donald Tramp blokirao je objavljivanje nekoliko stotina dokumenata o tom ubistvu na molbu Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Federalnog istražnog biroa (FBI), navodeći kao razlog „potencijalno nepovratnu štetu” po nacionalnu bezbednost da je objavljeno svih 3.100 dokumenata.

U objavljenim dokumentima ima više zanimljivih podataka, a među njima je i beleška tadašnjeg direktora FBI Edgara Huvera, sačinjena svega nekoliko sati pošto je 24. novembra 1963. ubijen Li Harvi Osvald, atentator na Kenedija.

Dva dana posle atentata na Kenedija i nekoliko sati pošto je vlasnik noćnog kluba Džek Rubi smrtno ranio Osvalda u podrumu policijske stanice u Dalasu, Huver je izdiktirao poruku vladi SAD da mora da objavi nešto „da bi ubedila javnost” da je Osvald ubio Kenedija.

U toj belešci Huver navodi da je FBI imao agenta u bolnici u kojoj je ležao teško ranjeni Osvald, nadajući se da će mu on priznati da je ubio Kenedija, ali je Osvald ubrzo umro. Huver je kazao da su on i njegov zamenik bili zabrinuti jer su hteli da „imaju nešto kako bi mogli da ubede javnost da je Osvald zaista ubica”.

Huver se dva dana posle ubistva Kenedija žalio što dotadašnji potpredsednik SAD, a zatim šef države Lindon Džonson razmatra osnivanje komisije za istragu atentata. Huver se tada zalagao da se izveštaj FBI s dokazima o ubistvu preda državnom tužiocu i predsedniku Džonsonu, i bio je protiv njihovog iznošenja u javnost, smatrajući da bi sadržaj mogao da iskomplikuje međunarodni položaj SAD.

U belešci je Huver naveo da je Osvald ranije napisao pismo Ambasadi SSSR u Vašingtonu, koje je FBI presreo, pročitao i ponovo zapečatio. To pismo je bilo upućeno zvaničniku sovjetske Ambasade „zaduženom za ubistva i slične aktivnosti u ime sovjetske vlade”, rekao je Huver i dodao da bi to, kada bi dospelo u javnost, iskomplikovalo međunarodne odnose.

Uz to, Huver je kazao da to pismo nije dokaz da je Osvald počinio ubistvo.

U dokumentima objavljenim u četvrtak, pominje se i teorija Lindona Džonsona da je za Kenedijevo ubistvo odgovoran Južni Vijetnam. Po jednom od dokumenata, Džonson je verovao da je Kenedi odgovoran za ubistvo predsednika Južnog Vijetnama Ngo Din Dijema, izvršenog 20 dana pre atentata u Dalasu, i da je ubistvo predsednika SAD bilo osveta.

Nekadašnji šef CIA Ričard Helms rekao je 1975. godine da je Džonson imao običaj da priča „da je razlog što je (Kenedi) ubijen bio taj što je prethodno naredio ubistvo predsednika Dijema” i da je „to bilo ispunjenje pravde”.

„Ne znam odakle mu ta ideja”, kazao je Helms 1975. godine.

Dijem i njegov brat ubijeni su 2. novembra 1963. godine posle puča koji su izveli južnovijetnamski generali.

Američki istoričar Ken Hjuz navodi da je Kenedijeva odnos prema ubistvu Dijema i danas predmet debata. Mesec dana pre ubistva Dijema, južnovijetnamski generali koji su planirali puč, rekli su CIA da će zbaciti Dijemovu vladu ako im SAD budu garantovale da će nastaviti da im pomažu u Vijetnamskom ratu, a Kenedi im je tu pomoć obećao, rekao je Hjuz.

Hjuz dodaje da se i danas vode debate o tome da li je Kenedi insistirao da se zbacivanje Dijema obavi bez krvoprolića ili je prepustio vojsci Južnog Vijetnama da sama odluči šta će učiniti posle puča.

Jedan od dokumenata koji je trebalo da bude objavljen u četvrtak, a čije je objavljivanje Tramp stopirao, mogao bi da rasvetli to pitanje, pošto je reč o izveštaju CIA o umešanosti američke vlade u državni udar kojim je zbačen Dijemov režim.

Među objavljenim dokumentima nalazi se i pismo Edgara Huvera iz 1966. godine, upućeno savetniku tadašnjeg predsednika Džonsona, u kojem se navodi da sovjetska obaveštajna služba KGB tvrdi da poseduje informaciju koja Džonsona povezuje s ubistvom Kenedija.

Huver je u pismu naveo da je izvor FBI, koji je ranije dostavljao pouzdane informacije, javio da su zvaničnici KGB tvrdili 1965. godine da imaju informaciju „koja ukazuje” da je Džonson imao određenu ulogu u atentatu.

Džonson je dugo u fokusu nekih teorija zavere, ali za sada nisu otkrvene kredibilne informacije koje ga povezuju s ubistvom u Dalasu.

U dokumentu CIA iz 1975. godine, koji je 1997. godine postao dostupan javnosti, opisuje se kako je ta agencija ponudila podzemlju 150.000 dolara za ubistvo višedecenijskog lidera Kube Fidela Kastra, ali su mafijaši insistirali da to učine besplatno.

Taj dogovor je u maju 1962. godine predstavljen tadašnjem ministru pravde SAD Robertu Kenediju, bratu predsednika Džona Kenedija, koji je pre toga, u cilju zbacivanja Kastra, već izveo neuspešnu invaziju na kubanski Zaliv svinja, i nekoliko neuspelih pokušaja atentata na Kastra.

Prema dokumentu CIA, SAD su najmanje dva puta pokušale da ubiju Kastra početkom 1961. godine, uz pomoć mafijaškog bosa iz Čikaga Sema Đankane i njegovog saradnika. CIA je s njima stupila u kontakt godinu dana ranije, pošto je Đankana preko posrednika tražio od CIA da ozvuči hotelsku sobu jednog komičara za kojeg je sumnjao da ima aferu s njegovom ljubavnicom.

Kada mu je kasnije „sve to” rečeno, Kenedi je bio „nesrećan, jer je u to vreme osećao da postiže veoma dobre rezultate u borbi protiv mafije”.

„Njegov (Kenedijev) komentar je bio da, ako se bilo kada u budućnosti budemo petljali s mafijom, prvo dođemo kod njega”, navodi se tom u dokumentu CIA.

Poslednji objavljeni dokumenti o ubistvu Kenedija pokazuju i da je britanski list Kembridž njuz primio anoniman poziv o „velikoj vesti” u SAD nešto pre atentata. Među 2.800 objavljenih dokumenata nalazi se poruka direktoru FBI Huveru, datirana na 26. novembar 1963. godine, o pozivu koji je list dobio na dan atentata 22. novembra.

U poruci se navodi da je osoba koja je zvala rekla da „novinar Kembridž njuza treba da pozove američku ambasadu u Londonu zbog velike vesti” i da je potom spustila slušalicu, kao i da je britanska obaveštajna služba izračunala da se poziv dogodio 25 minuta pre nego što je Kenedi ubijen u Dalasu.

Izvor: Politika