FRONTAL: Posljednja predstava čiju glumačku ekipu činite “Pita li iko kako je meni?", autora Stojana Matavulja, a kojom će premijerno biti otvoren Međunarodni festival mladog glumca Zaplet 09, govori o fenomenu pozorišta, odnosno o tome kako se naša sredina odnosi prema teatru. Recite nam nešto više o predstavi? Kako ste se pripremali i kakva je atmosfera vladala među ekipom?

ĐORĐEVIĆ: Proces rada je bio vrlo zanimljiv jer smo po prvi put bili u prilici da radimo predstavu na jedan vrlo specifican nacin. S obzirom na to da se predstava bavi fenomenom pozorišta mi smo sami izneli neke svoje lične stavove kao i o pozorišnoj kulturi. To će u nekim momentima biti vrlo duhovito, dok će se s druge strane prikazati jedna dramatična slika trenutnog stanja u kulturi uopšte. Atmosfera je bila super jer smo većinu stvari napravili iz improvizacija, te smo se sami zabavili i zajednickim snagama učestvovali u kreiranju predstave. 

FRONTAL: Kako se zapravo naša sredina odnosi prema teatru,kakav je odnos glumaca prema publici i obratno? Koliko smo kulturno osvešteni?

ĐORĐEVIĆ: Teatar je u našem gradu, na žalost, prilično zapostavljen, jer ljudi još uvek ne shvataju kakvu mogućnost im on nudi. Mislim da se u teatru čovek može dobro zabaviti, nasmejati, ali takođe može doživeti katarzu. A naš lični stav ćete upravo videti u predstavi, da sada ne bih otkrivao previše. Upravo ova predstava i ukazuje na problem kulturne neosvešćenosti.

FRONTAL: Da možete šta biste promijenili u Banjaluci, vezano za kulturni život grada?

ĐORĐEVIĆ: To je jedno kompleksno pitanje, ali izdvojiću jedan osnovni problem, a to je da previše sredstava iz budžeta grada ide na plate zaposlenih, a manje od 1% ide kulturi. A svi znamo da je nemoguće praviti bilo kakav kulturni sadržaj bez finansijskih sredstava.

FRONTAL: Šta za Vas znači pozorište i da li je to danas postalo mjesto okupljanja iskrenih ljubitelja umjetnosti ili popularno mjesto za izlazak?

ĐORĐDEVIĆ: Pozorište je hram umetnosti. I tako bi trebalo da se odnosimo prema njemu. Ali na žalost ima dosta slučajeva gde ljudi ne poznaju osnove bontona uopšte, a kamoli kako trebaju da se ponašaju u pozorištu. Ali ima takođe i onih istinskih ljubitelja koji ne propuštaju ni jednu predstavu, a nama je uvek bitno da ih ne razočaramo. 

FRONTAL: Svirate u bendu, režirate predstave, glumite. Šta najviše volite? Šta Vas više ispunjava, muzika ili gluma?

ĐORĐDEVIĆ: Muzika je sastavni deo mog života jer sviram bas gitaru još od osnovne škole, a gluma je vremenom postala moj poziv i sve što je vezano za pozorište nije mi strano, tako da se često pronalazim i u režiranju nekih predstava. Sve su to srodne umetnosti i podjednako uživam u njima. 

FRONTAL: Šta publika može da očekuje od Vas u narednom periodu?

ĐORĐDEVIĆ: Uskoro planiram da radim predstavu u režiji Gorana Damjanca, a u koprodukciji Udruženja dramskih umjetnika Srpske i Studentskog pozorišta “Vlado Zeljkovic”. Naziv komada Matjaža Zupančiča je “Vladimir” tako da nisam mogao da odbijem ulogu.

Autor: Danka Savić