Taj problem aktuelizovan je prošlog meseca, kada je na groblju u Komlencu kod Kozarske Dubice, rodnom selu Milana Tepića, sahranjena njegova supruga Dragica. Ona se, zajedno sa herojevim sinom Aleksandrom, ćerkom Tanjom, sestrama Milki i Mariji, majkom Milenom i bliskim rođakom Pericom Bundalom borila da posmrtni ostaci njenog supruga, čije ime nose mnoge ustanove, trgovi i ulice u Srbiji i Srpske, bude isporučen iz Hrvatske i sahranjen u Komlencu.

Povodom godišnjice njegove hrabre pogibije 29. septembra 1991. godine u bjelovarskoj kasarni JNA, koju po cenu života nije hteo predati hrvatskom ZNG-u, podignut je spomenik i izgrađena grobnica koja je i sada prazna. Nju posećuje Milanova rodbina i prijatelji, polažu vence i cveće, pale sveće priželjkujući dan kada će njegovi posmrtni ostaci počivati zajedno sa ocem Stevom i suprugom Dragicom.

Kako piše „EuroBlic“, Milanova bolesna majka Milena i u dubokoj starosti opsednuta je svojim jedincem i njegovom vojničkom zakletvom, čašću i odanosti zemlji kojoj je služio.

Perica Bundalo, inače poslanik u NS RS, kaže da je nakon Milanove pogibije stvoren mit da nema njegovih posmrtnih ostataka.

-To nije tačno. Privatnim vezama saznali smo da postoje posmrtni ostaci. Znamo gde su pokopani, reč je o groblju u Zagrebu. Pokušali smo zato u proleće 2001. godine da nešto konkretno uradimo po tom pitanju. U Zagreb smo te godine u proleće, putovali Milanova supruga Dragica i ja – ispričao je Bundalo za „EuroBlic“.

Njih dvoje su u to vreme bili u Institutu za razmenu Hrvatske, dobili na uvid fotografije kako bi da pomoću njih prepoznali Milanove posmrtne ostatke. Tamo su dospeli uz pomoć prijatelja ali je poseta misija naprasno prekinuta.

- Nakon desetak minuta, upozoreni smo da napustimo ustanovu. Bilo nam je jasno da se doznalo za našu posetu i da je izvršen pritisak na osobe koje su nam to omogućile. Sačekali smo vani sat do dva i morali da odemo – prisetio se Bundalo pokušaja da, privatnim kontaktima doznaju više informacija o Milanu Tepiću, mestu gde je pokopan i mogućnstima razmene. Od tada je prošlo mnogo godina, izmenjale se vlasti u Srbiji i RS ali ništa planu nije urađeno.

Prilika za to je, smatra Bundalo, propuštena 1995. godine kada je 18. i 19. septembra u Kozarskoj Dubici, prilikom pokušaja proboja na teritoriju ove opštine, poginulo devet hrvatskih gardista.

- Oni su isporučeni Hrvatskoj a tadašnje vlasti Opštine i RS nisu shvatile da je pod tim okolnostima trebalo insistirati i na isporuci Milanovih posmrtnih ostataka – smatra Bundalo.

Od članova prodice Tepić, prvenstveno sestre Milke Nikolić, saznali samo da oni godinama pokušavaju privoleti hrvatske vlasti na saradnju ali nailaze na stalne otpore i zid ćutanja.Tražili su pomoć i posredstvom međunarodnog Crvenog krsta, državnih komisija za razmenu, vlasti Srbije, Hrvatske i RS ali bez uspeha. Izuzetak je Mladen Ivanić koji je sa pozicije ministra inostranih poslova BiH tražio pomoć hrvatskih kolega ali je i ta inicijativa ostala na pokušaju. Ipak, ni to nije obeshrabrilo Tepiće koji veruju da će njihov heroj konačno, nakon više od dve i po decenije stići u svoje selo. On je, kažu, podvigom pokazao ratničku sposobnost, odanost idealima za koje se zakleo i ratničku tradiciju svojih predaka u borbi protiv okupatora.

Milanova sestra Milka Nikolić, pre nekoliko godina je „EuroBlicu“ rekla da junaštvo svoga brata smatra uzaludnom. Na takav zaključak navele su je brojne činjenice, posebno neuspeli pokušaji porodice da dođe do Milanovih posmrtnih ostataka.

- Svesna sam da za Milana ni jedna druga varijanta osim postupanja po zakletvi datoj vojsci i zemlji koju je voleo, kao i svi mi, nije dolazila u obzir. Sada smo, posle raspada Jugoslavije i krvavih događaja shvatili da je od svega, od moralnih vrednosti koje je on svojim primerom promovisao, ostalo sasvim malo, gotovo ništa – rekla nam je Milena Nikolić koja živi u Banjaluci. Ona čuva najveći deo Milanovih odlikovanja i drugih vojničkih priznanja. Jedino je Orden narodnog heroja u Beogradu, u posedu njegovog sina Aleksandra i ćerke Tanje.

Posthumno odlikovanje

Predsedništvo SFRJ je 19. novembra 1991. godine je majora Milana Tepića „za izvanredan podvig u borbi protiv neprijatelja prilikom njihovog napada na kasarnu JNA u Bjelovaru“ posthumno odlikovalo Ordenom narodnog heroja Jugoslavije. On je u to vreme imao 33

Tepićev zavet

Jedanput ljudi daju reč, ona ostaje ili se pogazi. Dao sam reč da ću braniti svoju zemlju, ako joj bude teško, kazao je Tepić opkoljen hrvatskim Zborom narodne garde u Bedeniku pored Bjelovara, gde je  podigao u vazduh skladište municije stradavši zajedno sa sedam vojnika JNA.

Izvor: EuroBlic