Intervju
Lejla Rešić: Preporuke je da se birački spiskovi iščiste
Model po kome je načelnik opštine iz jedne političke opcije, a skupštinska većina iz druge, ne mora biti nužno loš. To može biti dobar korektivni faktor koji vas tera da zajedno radite najbolje, rekla je u intervjuu za „Euro Blic“ ministarka uprave i lokalne samouprave Lejla Rešić.
Ona je navela da je novim Zakonom o lokalnoj samoupravi učinjen ogroman iskorak u funkcionisanju lokalnih vlasti, jer da je stari na snazi, većina opština u Srpskoj sada bi sigurno bila u blokadi.
Koliko se novi Zakon o lokalnoj samoupravi u tom smislu pokazao dobrim?
Već prilikom samih konstituisanja vlasti posle izbora rađale su se ideje ko će koga blokirati, ali je svima rečeno da vode računa o zakonu. Kada su shvatili jačinu novog zakona, nestali su i ti problemi. Verujem da su i odbornici sada postali svesniji da postoje sankcije i da se više ne mogu igrati, posebno sa opozivom načelnika, jer vrlo teško je proceniti da li je opoziv opravdan ili nije.
Koliko je zakon uticao i na to da sada imamo i manje „preletača“ među odbornicima?
Verujem da su sada svi shvatili ozbiljnost i svoje situacije, jer sada postoji mehanizam gde i vi možete biti preispitani. U ovih nekoliko meseci imali smo pojedine situacije koje smo pratili šta će se desiti u funkcionisanju lokalnih vlasti. Tu mislim na Bileću, Bratunac i Sokolac, ali su i one završile smirivanjem situacije.
Zakon je propisao i u kojim slučajevima se raspušta skupština opštine ili grada. Postoji li trenutno u RS potreba za primenu tih zakonskih odredbi i u kojim opštinama?
Imamo nekoliko lokalnih zajednica gde je skupštinska većina drugačija u odnosu na načelnikovu opciju. Ima tu teških dana. Bilo je problema u Bileći, dosta zahtevna situacija je kod načelnika Jugovića u Palama. Međutim, ono što je dobro jeste da je načelnik Aleksić u Bileći uspeo da smiri situaciju, a i gospodin Jugović, takođe, radi kvalitetno sa svojim odbornicima. Usvojili su budžete i rade se neki projekti.
Trenutno radite na izradi strategije razvoja lokalne samouprave do 2021. O kojim novinama je reč?
Ono što je bilo tipično za staru strategiju jeste monotipski sistem lokalne zajednice, što znači iste nadležnosti za sve opštine, bez obzira na strukturu stanovništva, potrebe, veličinu... Nije ekonomično da imate, recimo u Istočnom Drvaru, sve ono što imate u gradu Banjaluka. Ono što propagiramo jeste princip regionalnog uvezivanja. Grad Banjaluka će, recimo imati sve inspekcije, što lokalne zajednice, koje gravitiraju Banjaluci, neće imati potrebu za tim. Procenjujemo da jednom veterinarskom ili sanitarnom inspektoru nije problem odvojiti jedan radni dan da odradi što je potrebno, recimo, opštini Jezero. Oni bi napravili određeni ugovor, gde bi pružali usluge za određene stvari. U tom slučaju ta opština ne bi imala potrebu da 365 dana u godini daje nekome platu, ko nema taj obim posla. Ideja je i da se prave neka zajednička preduzeća, poput komunalnih ili puteva. To će dovesti do toga da će zajedno birati rukovodstva, pa će imati jednog direktora, jednu sekretaricu i jednu administraciju za više opština. Strategija ide tokom aprila u formi nacrta u parlament, imaćemo javne rasprave tokom leta i očekujemo da bude usvojena do kraja godine.
Ima li pomaka u razvoju malih opština i koliko Vlada RS može da im pomogne?
Imamo grant za izrazito nerazvijene i nerazvijene opštine od dva miliona KM, koji se deli godinama. Ono o čemu razmišljamo jeste da animiramo određene donatore, jer imamo dosta projekata koje radimo sa UNDP i švajcarskom agencijom za razvoj. Mnoge opštine imaju problema oko kvalitetnih kadrova koji će napraviti projekat po evropskim standardima. Nastojaćemo da ih pripremimo za tu vrstu posla i verujem da ćemo u maju imati obuku upravo na tom fonu, gde smo našli osobe koje su radile jedan od najvećih IPA projekata – rekonstrukcija prijedorskog aerodroma. Oni će odraditi obuku za sve lokalne zajednice u smislu izrade kvalitetnih projekata.
Da li RS ima registar državnih službenika i namešetnika?
Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave na nivou BiH uporno plasira informaciju da RS nema registar državnih službenika. Ne znam zašto to radi. RS ima registar državnih službenika, a to su ljudi koji rade u republičkim upravnim organizacijama. Tu nema fondova i javnih preduzeća, a ove godine ćemo taj registar proširiti kako bi obuhvatili i fondove. Svetska banka je od nas tražila jedinstven registar, što je RS odbila. Možemo razgovarati o registrima u BiH, ali ne i o zajedničkom, jer nije ista zakonska regulativa za RS i Federaciju, niti principi po kojima se zapošljava.
Na sednici Kongresa lokalnih i regionanih vlasti Saveta Evrope u Strazburu raspravljalo se o proteklim lokalnim izborima u BiH. Kakvi su zaključci?
Kongres regionalnih i lokalnih vlasti Saveta Evrope su jedina međunarodna institucija koja je pratila protekle izbore u BiH i ove godine smo imali prvi put priliku videti korektan izveštaj. Dok je trajao njihov monitoring, dosta priče je bilo oko toga hoće li biti referenduma u RS i kako će uticati na lokalne izbore. Ono što je RS rekla našlo se i u njihovom izveštaju, a to je da referendum nema nikakve veze sa lokalnim izborima, da je definisan jednim zakonom, a lokalni izbori drugim. Njihove preporuke, što se tiče izbora, jeste da je došlo vreme da se birački spiskovi iščiste, jer su na njjima i osobe koje su preminule. To je i RS primetila i to je nešto na čemu se mora raditi.
Izvor: Euro Blic
