Iza imena Valter Beko stoji iskustvo, znanje, nesebična posvećenost i ljubav ka tekstilu i tekstilnoj industriji koja traje već skoro pa dve decenije. Odakle ideja za imenom Valter Beko, da li zato što je Branislav rodom iz Sarajeva ili zato što je Valter odbranio Sarajevo ili pak zato što je inspiraciju našao u kultnom vatrenom oružju malog kalibra veoma popularnog u doba SFRJ, ostavimo to kao malu zagonetku.

Pre bilo kakve analize krojačkog postupka i ostalih bitnih stvari u procesu izrade odela, želim samo krako da vam prenesem koncept i ideju koju nosi Valter Beko, te vam citiram šta imaju da kažu o sebi:

Prva BEKO linija za muškarce nosi naziv Valter. U njenom nastajanju, osnivači su se vodili idejom da naprave odeću koju bi i sami nosili, koja je funkcionala i prikladna za različite prilike, a istovremeno nedvosmisleno ističe osobenost muškarca koji je nosi.  Brižljiv odabir materijala u kombinaciji sa vrhunskim kvalitetom izrade, neočekivani detalji i klasični krojevi interpretirani na potpuno nov način, potenciraju eklektičnost pojave i boemski senzibilitet. Svaki komad reflektuje karakterističan lifetyle, ostavljajući mogućnost muškarcu da kroz odeću iskaže svoju individualnost i lični stav.  –  više informacija mozete pronaći na zvaničnom sajtu Valter.rs

Vratimo se na suštinu i temu ovog artikla i hajde da vidimo kako protiču dani u krojačkom ateljeu Valter pod diregentskom palicom Branislava Perića. Kako bi izbegao suvoparnost teksta, Branislav i ja smo napravili dogovor da pored priče o procesu izrade, skrojimo za ovu priliku sako i pantalone i time širem auditorijumu predstavimo specifičan Made-to-Measure (MTM) proces krojačkog ateljea Valter. Napominjem specifičan, s’obzirom da u odnosu na klasičan MTM pristup, u krojačkom Ateljeu Valter pogodnosti za klijenta su mnogo veće.

Kroz priču ću vas voditi uporednim prikazom jednog generičkog procesa izrade odela po meri i mog konkretnog slučaja.

U načelu postoje dva osnovna načina izrade odela po meri: Bespoke i MTM – Made to measure, o čemu sam već i ranije pisao kada sam uradio intervju sa beogradskim krojačem Martinović (evo linka da se podsetite priče:  http://gentrebel.com/martinovic-antologija-krojackog-zanata/ ). Pored dva pomenuta, imamo još jedan pravac, Custom made, koji možete dobiti u čuvenoj londonskoj Savile Row ulici ali o tome ću u nekom od narednih članaka. U Valter krojačkom ateljeu se mogu realizovati oba od dva gore navedena pravca, Bespoke i MTM. U našem konkretnom slučaju mi smo primenili MTM – Made to measure proces, ali kao što sam napomenuo u određenoj meri modifikovan od strane Branislava, prevashodno na osnovu dugogodišnjeg iskustva i potreba klijenata.

Na prikazu iznad mogu se videti razlike između Bespoke i MTM procesa, kao i šta tačno klijent može da očekuje. Logikom možemo zaključiti da je Bespoke proces mnogo zahteviji, a samim tim i skuplji. Cene su uzete aproksimativno na osnovu mog istraživanja tržišta u Beogradu. 

ZANIMLJIVOSTI:  Evo i jedne informacje iz prve ruke. Naime, u ateljeu sad već legendarnog firentinskog krojača Antonio Liverana (Liverano & Liverano), cena Bespoke izrade odela, bez materijala, samo ruke, počinje od 4000 eura. Ovo nije nikakav prestiž i snobizan već ide u prilog moje teze da je izrada odela po meri umetnički zanat koji ima svoju estetsku, materijalnu i vremensku vrednost koja je prepoznata na tržištu. 

 ————    SKROJENO PO MERI KOD VALTERA  ————

Detalji iz krojačkog ateljea Valter Beko

Zarad lakoće razumevanja kompleksnog krojačkog procesa, u nastavku navodim bazične korake koji se preduzimaju u procesu pripreme odevnog predmeta za fazu produkcije. Da ne bi bilo zabune, trenutno se bavimo isključivo aktivnostima koje treba obaviti pre krojenja, šivenja, fircanja… dok ću o fazi produkcije pisati u drugom delu ove priče.

Pomenuo sam namerno pridev “kompleksnog”, jer ne želim da se krojački zanat percipira kao jednostavno zašivanje otpalog dugmeta na pantalonama ili skračivanja pantalona i to bez vraćanja krzavice. Mogu reći da je ovo što pišem ujedno i mali bunt protiv ovakvog i sličnih stavova gde se krojačka umetnost nipodaštava i ovom prilikom čvrsto stajem u odbranu krojačkog esnafa.

Kako bi klijentu koji želi sašiti odelo u krojačkom ateljeu Valter, a ujedno i širem auditorijumu, bio lakši za razumevanje proces krojačke kreacije i izvedbe, sublimirao sam sve procese u tri celine/koraka .

PRVI KORAK – Upoznavanje klijenta i krojača

DRUGI KORAK –  Izbor željenog modela i skiciranje istog

TREĆI KORAK – Uzimanje potrebnih mera

U načelu, navedeni koraci su manje-više univerzalni u krojačkom svetu kada pričamo o MTM procesu. Jedan krojač će prvo izabrati materijal, a posle crtati model, dok će drugi raditi obratno. U svakom slučaju neophodno je proći svaki od navedenih koraka kako bi se dobio željeni rezultat.

Idemo, korak po korak.

♠ PRVI KORAK je inicijalno upoznavanje klijenta i krojača. U našem slučaju Branislav je osoba sa kojom klijent ima komunikaciju od početka do kraja. Ovo je momenat od izuzetnog značaja jer u njemu krojač i klijent razmenjuju bitne informacije koje će kasnije determinisati odevni predmet i proces izrade. Na krojaču je da prepozna potrebu klijenta i njegov senzibilitet, a na klijentu da bude što precizniji u zahtevima koje stavlja pred krojača.

S’obzirom da se Branislav i ja poznajemo nekoliko godina, njemu nije bilo teško da prepozna moj senzibilitet i duh italijanske Sprezzature, te stoga nije bilo za očekivati da ću pred njega postaviti jednostavan zadatak. Odlučili smo se za jedan malo atipičan model sakoa i formalnijeg modela pantalona kako bi prevashodno pokazli da nespojive stvari mogu biti povezane na jedan klasičan način sa modernim stilom, primenjujući kreativne krojačke veštine.

Izbor-materijala-za-odelo

“Novom čitaocu bloga mogla bi se učiniti reč Sprezzatura nepoznatom, te ste stoga ću ga najljubaznije zamoliti da se upozna detaljnije sa pomenutim terminom tako što će pročitati jedan od mojih prethodnih članaka na ovu temu → http://gentrebel.com/sprezzatura/ “

♠ DRUGI KORAK je faza u kojoj se dolazi do željenog modela i gde se isti skicira. Klijent iznosi svoju ideju pred krojača u vezi sa krojem, bojom, dezenom tkanine, pratećim detaljima… a  često pokazuje fotografiju željenog modela. Ova ideja se tokom faze skiciranja prilagođava ličnom senzibilitetu klijenta i njegovoj fizionomiji. Pošto je ova faza dosta kompleksna moramo je razdvojiti na:

⋅ Izbor modela. U većini slučajeva klijent dolazi sa idejom kakav odevni predmet želi da sašije što krojaču dosta olakšava posao i ostavlja mu više vremena da svojom kreativnošću učini odevni predmet još efektnijim i kvalitetnijim. Ovde dodajem da krojač nikako ne treba da radi po inerciji već je potrebno da klijentu ukaže na sve potencijalne anomalije i probleme koje bi mogle nastati izborom željenog modela. Pak sa druge strane, ukoliko klijent u potpunosti prepusti krojaču izbor modela, krojač mora uložiti celokupno svoje znanje i iskustvo kako bi klijentu “našao” odgovorajući model i odgovorio na ovaj ne tako lak zadatak. Generalno, ovaj drugi pristup je mnogo ređi, ali svakako rezultat krojačeve kreativnosti može biti fantastičan i svrstati odevni predmet u red umetčniki dela.

Model sakoa koji smo Branislav i ja kreirali za ovu priliku spada u grupu struktuiranih blejzera (ima konstrukcione elemente poput naramenica, postave, lepljivog platna…), sa našivenim džepovima, širim reverima od 8,5cm, unutrašnjom postavom do polovine leđa i sa veoma mekanim i tankim naramenicama koje će mi dati veću komfornost. Pantalone su u potpunosti klasičnog kroja, sa kosim džepovima, prepust kopčanjem,  malo višeg struka, širine nogavice od 17 cm, sa visinom manžetne od 4 cm…

⋅ Izbor materijala/tkanine od koje će odevni komad biti izrađen. Veoma bitan momenat jer se većina klijenata fokusira na boju i kroj, a mnogo manje na tkaninu. Čast izuzecima, ali se opet pitanja svode na: “Jel’ u pitanju 100% vuna? Da li se gužva materijal?… “. Ovo je nekako i logično, s’obzirom da su materijali odnosno tkanine isuviše kompleksna tema i zahteva veliko tehničko i praktično znanje, kao i iskustvo u radu sa različitim materijalima. Zato je od izuzetnog značaja da krojač u potpunosti bude upoznat sa karakteristikama tkanine od koje će odevni predmet biti izrađen. Izborom kvalitetne tkanine između ostalog pravimo dugoročnu investiciju i osiguravamo da uz pravilno održavanje, odevni komad može trajati i dvocifreni broj godina.

U mom konkretnom slučaju odlučili smo se za štof od hladno valjane vune, izrađen u malo specifičnijem tipu elastičnog tkanja. Izborom ovakve tkanine želeli smo da postignemo komfornost, a ujedno da ne zanemarimo kvalitete koji prirodni materijali autentično nose u sebi.

Pamuk, vuna, moher, alpaka, kašmir… može. Poliester, akril, poliamid… nikako, nikako.

⋅ Izbor pratećih konsturkcionih elemenata  poput postave, keper trakica, dugmića, konca… svakako detalji koji prave razliku i čine odevni predmet u potupnosti unikatan i ujedno neodvojivi deo Sprezzatura stila. Izbor detalja u krojačkom ateljeu Valter je izuzetno veliki. Za konkretno moj slučaj izabrali smo postavu na linije u zeleno-plavoj boji, narandžaste keper trakice, braon dugmiće… što ćete moći i da vidite u drugom delu ove priče.

 ⋅ Skiciranje modela je postupak u kome se do detalja definiše izgled odevnog predmeta pre nego što se pošalje u produkciju. Generalno, može sve ali treba biti veoma obazriv sa željama, pogotovo ako klijent nije imao prethodna iskustva sa izradom odela po meri. Svaki zahtev više u odnosu na standardne krojačke forme, produžava vreme izrade i menja cenovni rang.

♠ TREĆI KORAK je uzimanje potrebnih mera. Mere može uzimati obučeni prodavac ili krojač. Svakako da je mnogo bolje kada to radi krojač, pošto je on taj koji u kasnijoj izradi i krojenju dolazi u dodir sa šnitovima i materijalom. U krojačkom ateljeu Valter ovo je deo posla koji vodi Branislav i ovde bi dodao jednu bitnu činjenicu. Prilikom postavljanja šnitova na materijal i krojenja tkanine, Branislav kontroliše proces kako bi osigurao da su uzete mere u potpunosti prenete na tkaninu koja će se krojiti. Po mom mišljenju ovo je bitan momenat za ceo proces izrade odevnog predmeta jer je Branislav taj koji je razgovarao sa klijentom, skicirao model, uzimao mere i tаčno zna koje su ključne tačke na koje treba obratiti pažnju prilikom krojenja.

Skica modela i pozicije na kojima se uzimaju mere

Postupku uzimanja mere ne treba olako prisupiti iako na prvi pogled tako izlgeda. Uzmanjem pogrešne mere u najboljem slučaju možemo potrošiti nesto više materija i vremena za popravku (ako su veće mere), a u najgorem skrojiti model koji nema dovoljno prostora da se produži/proširi (ako su manje mere). Mere koje se uzimaju su sledeće: obim vrata, širina grudnog koša, dužina leđnog dela od drugog kičmenog pršljena do polovine zadnjice, širina ramena, dužina ruke od ramenog dela do zgloba ruke, obim zgloba, obim bicepsa, obim struka, obim bokova, dužina nogavice od kukova, širina butine, širina potkolenice, širina zgloba … Ukoliko je klijnet atipične građe uzimaju se dodatne mere na kritičnim pozicijama.

Zaključno sa uzimanjem mera završili smo prvu iteraciju sa klijentom, nakon čega ulazimo u fazu produkcije koju čine procesi: krojenja, lepljenja, peglanja, šivenja, fircanja, itd…. o čemu ću pisati u drugom delu priče o Valter krojačkom ateljeu.

Atelje, kada se mašine ugase, majstori i šivači odu svojim kućama, a ostanu tkanine, šnitovi, konci, igle da svode utiske teškog i napornog dana

Fotografije: Marko Marković + moja malenkost

Valter Beko Atelier

Živojina Lukića Vajara 58a, 11000 Beograd

www.valter.rs

Izvor: gentrebel.com