"Evropski standard je otprilike 90 odsto realizovanih preporuka. Jedan od načina našeg dodatnog pritiska na revidirane subjekte jeste uvođenje javnog registra preporuka", istakao je on. 

Skoro je godina dana od prelaska Službe na trezorski način poslovanja. Kakvi su efekti i da li je ugrožena vaša nezavisnost?  

Šnjegota: Tu imamo dva aspekta. Jedan je čisto tehničkog i operativnog karaktera, i tu Služba uglavnom dijeli sudbinu ostalih budžetskih korisnika. Zasad ne možemo govoriti  o nekim posebnim problemima, osim što je bilo nekoliko manjih kašnjenja u plaćanju pojedinih obaveza prema dobavljačima. Međutim i dalje ostaje ono drugo, na neki način značajnije pitanje - da li je u sistemskom smislu obezbijeđena nezavisnost same Službe. Tu imamo koliziju dva propisa sa aspekta raspolaganja sredstvima - prema Zakonu o trezoru sredstvima raspolaže ministar finansija za sve korisnike budžeta, a prema Zakonu o reviziji sredstvima dodijeljenim Službi za reviziju raspolaže glavni revizor. I tu uvijek postoji opasnost da se pojavi problem u finansiranju Službe i ugrožavanju njene finansijske nezavisnosti, mada, za ovih godinu dana, takvih problema nije bilo. 

Može li se principijelno reći da je Služba na neki način "u milosti" sistema ako je direktno zavisna od isplata iz budžeta? 

Šnjegota: Da budem krajnje korektan, u 2016. mi smo dobili budžet onakav kakav smo tražili. Imali smo neko manje povećanje, a to ćemo imati i u 2017, tako da imamo nekakav lagani trend rasta. Ako bi se Službi obezbijedilo budžeta koliko je potrebno za njen rad, i da nema zastoja, sam Trezor ne bi predstavljao nikakav problem. S druge strane, poslovanje u Trezoru podrazumijeva mnogo složenije procedure u operativnom i suštinskom smislu, a sve to je u rukama ministra finansija. 

Puno se priča o Reformskoj agendi. Da li su službe za reviziju u BiH adekvatno zastupljene? Ima li vas tu? 

Šnjegota: Zastupljeni smo. Primjera radi, RS radi svoju strategiju upravljanja javnim finansijama u kojoj je zastupljena i eksterna javna revizija i taj dio smo mi obradili na način koji je primjeren našoj ulozi u sistemu javnih finansija. Jedan od strateških ciljeva prepoznatih u strategiji se odnosi na dalji razvoj revizije učinka, drugi za razvoj kapaciteta Službe, a treći na odnos subjekata revizije prema preporukama koje mi dajemo. To je prilično pozitivna priča za reviziju u RS. Upravljanje javnim finansijama će biti dio strateškog okvira za reformu javne uprave u BiH. Tu smo zastupljeni i personalno kroz neka radna tijela.

Da li vaši izvještaji ukazuju na bolje, gore ili isto stanje u javnim finansijama u odnosu na ranije?

Šnjegota: Ako gledamo po strukturi mišljenja koja smo dali u zadnjem revizorskom ciklusu, situacija je nešto povoljnija. Naravno, za konačnu ocjenu ne mogu se uzeti u obzir samo vrste mišljenja, nego se mora uvažiti i ko je sve bio predmet revizije.

Koliko se vaših preporuka na kraju implementira? 

Šnjegota: Ne možemo baš reći da u tom segmentu ima poboljšanja. Imamo oko 20 do 25 odsto preporuka koje se ne realizuju. Oko 60 odsto se realizuje, a nešto ispod 20 odsto realizuje se samo djelimično. Iako nije formalno utvrđen, evropski standard je otprilike 90 odsto realizovanih preporuka. Mi činimo sve da se taj broj popravi, a jedan od načina našeg dodatnog pritiska na revidirane subjekte jeste uvođenje javnog registra preporuka koji je sve kompletniji i ažurniji, ali nam još treba vremena da taj posao dovedemo do kraja. Druga stvar koju radimo je objavljivanje naknadnih pregleda, odnosno izvještaja o postupanju subjekata revizije po datim preporukama. A sam odnos revidiranih subjekata prema Službi je nešto na šta mi direktno ne možemo uticati. Tu ipak  ima nekih pozitivnih pomaka, recimo izvještaji o reviziji učinka sve se češće razmatraju na skupštinskom Odboru za reviziju, što bi trebalo da dovede do većeg stepena uvažavanja ovog vida revizije u RS. 

Kako to može biti da se preporuke ne realizuju? Gdje je sistem zakazao pa se dešavaju takve stvari?

Šnjegota: Tu se neminovno vraćamo na pitanje odgovornosti. Naravno, u javnosti najčešće se govori o krivičnoj odgovornosti. Međutim to je samo jedan aspekt cijelog koncepta odgovornosti zasnovanog na radu eksterne javne revizije. Taj krivični aspekt bi čak trebalo da bude sporedno pitanje, ali očigledno da kod nas nije tako, jer je percepcija javnosti o načinu upravljanja javnim sredstvima prilično negativna. Pitanje odgovornosti bi trebalo da obuhvati i prekršajnu, moralnu i političku odgovornost, i na kraju krajeva javnu odgovornost prema građanima čijim sredstvima institucije raspolažu. Mada, naravno, u nekim segmentima ostaje i krivična odgovornost. Možete vi imati najbolju reviziju na svijetu, ali ako ostali segmenti u sistemu ne prate njen rad, onda revizija počinje previše da "štrči" i to onda postaje problem.

Službi potrebno dvostruko više revizora

Da li je Služba opremljena ljudstvom i tehnikom za njen rad? 

Šnjegota: Ljudi nemamo dovoljno, otprilike nam treba dvostruko više revizora da bismo svake godine uradili sve ono na šta nas zakon obavezuje. S druge strane, angažovano revizorsko osoblje je sasvim solidno opremljeno u tehničkom smislu.

Jeste li Vi na neki način "žrtva" Reformske agende, s obzirom na to da nas ona obavezuje na zamrzavanje broja zaposlenih u javnom sektoru?

Šnjegota: Hoću da vjerujem da će institucije vlasti ipak praviti selektivan pristup i da neće svakoga posmatrati na isti način i da će prepoznati gdje treba više ljudi, a gdje ih može biti manje. Ali ako to bude linearno, onda imamo to ograničenje i ono utiče na naš budžet - nema primanja novih zaposlenih, nema povećanja budžeta za plate, ne da bismo povećavali primanja postojećem osoblju, nego zbog neophodnog povećavanja broja revizora. Zasad to nismo dobili, vjerovatno upravo zbog ograničenja u pogledu novog zapošljavanja. To za Službu nije dobro jer sam već rekao da sadašnji broj revizora ni blizu nije dovoljan za posao koji nam je dodijeljen po zakonu.

Izvor: Nezavisne