Prema njegovim riječima, to buduće strateško partnerstvo dva aerodroma, o kojem će konačnu riječ dati vlade RS i Srbije, a koje bi bilo ostvareno ulaganjem u infrastrukturu, ali i daljom komercijalizacijom, omogućilo bi da Aerodrom Banjaluka, osim redovnog avio-saobraćaja, postane regionalna destinacija za niskotarifne avio-kompanije. 

Da li je Aerodrom "Nikola Tesla" zainteresovan za saradnju sa Aerodromom Banjaluka i koji su sve mogući pravci te saradnje?

VLAISAVLJEVIĆ: Kao najznačajniji aerodrom u ovom delu Evrope, Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd, bez obzira na poziciju i značaj, uvek je raspoložen da sa svima razvija partnerske odnose i, u skladu sa mogućnostima, svima izađe u susret. U prethodne dve godine značajno smo unapredili saradnju sa ostalim aerodromima u državi i regionu, a najviše je postignuto kroz izgradnju partnerskih odnosa sa aerodromima u Banjaluci, Nišu, Užicu, Kraljevu, dok smo nedavno ugostili i kolege iz Sarajeva i Zadra. 

Da li postoji mogućnost da Aerodrom "Nikola Tesla" uđe u vlasništvo Aerodroma Banjaluka? 

VLAISAVLJEVIĆ: Na sastanku koji sam imao sa predsednikom Narodne skupštine RS krajem aprila ove godine, a potom i sa predsednikom RS Miloradom Dodikom početkom maja, dogovoreno je da rukovodstva Aerodroma "Nikola Tesla" i Aerodroma Banjaluka, sa resornim ministarstvima, pripreme konkretan projekat realizacije strateškog partnerstva i razvoja avio-saobraćaja. Konačnu odluku o realizaciji strateškog partnerstva između naša dva aerodroma doneće dve vlade. 

Ukoliko vlade RS i Srbije postignu dogovor o jačoj strateškoj saradnji dva aerodroma, da li je moguće da Aerodrom "Nikola Tesla" investira određena sredstva u Aerodrom Banjaluka i u šta bi konkretno moglo i, po Vašem mišljenju, trebalo da se investira? 

VLAISAVLJEVIĆ: Smatram da je u daljem razvoju banjalučkog aerodroma potrebno proširiti kapacitete i rekonstruisati pristanišnu zgradu, čime bi putnicima bio omogućen veći komfor. Potrebno je uložiti i u modernizaciju opreme, tehnologije i infrastrukturnih kapaciteta, a istovremeno je potrebna dalja komercijalizacija aerodroma.

Šta je to što trenutno nedostaje Aerodromu Banjaluka i što "koči" njegov razvoj? 

VLAISAVLJEVIĆ: Svaki aerodrom ima za cilj da u najvećoj meri komercijalizuje svoje poslovanje i da privuče što više putnika i avio-kompanija. Ono što trenutno najviše nedostaje banjalučkom aerodromu je veći broj redovnih linija, uz pomoć kojih bi kapaciteti aerodroma bili adekvatno iskorišćeni. 

Kakvi su Vaši planovi u vezi Aerodroma Banjaluka i šta sadržava projekat realizacije strateškog partnerstva, ukoliko ste ga pripremili?

VLAISAVLJEVIĆ: Buduće strateško partnerstvo dva aerodroma, koje bi bilo ostvareno ulaganjem u infrastrukturu, ali i daljom komercijalizacijom, omogućilo bi da Aerodrom Banjaluka, imajući u vidu i povoljne geografske i vremenske uslove, osim redovnog avio-saobraćaja, postane regionalna destinacija za niskotarifne avio-kompanije. 

Da li smatrate da Aerodrom Banjaluka ima perspektivu i na čemu zasnivate takvo mišljenje? 

VLAISAVLJEVIĆ: Smatram da Aerodrom Banjaluka ima veliki potencijal i da uz određena ulaganja ovaj aerodrom može biti najkonkurentniji u regionu. Razvoj banjalučkog aerodroma važan je za ekonomski i turistički razvoj grada, regiona i čitave Republike Srpske. 

Koje bi prednosti Aerodrom Banjaluka imao od strateškog partnerstva sa Aerodromom "Nikola Tesla"? 

VLAISAVLJEVIĆ: Saradnja banjalučkog i beogradskog aerodroma danas je vrlo dobra, ali postoji značajan prostor da se unapredi. Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd najznačajniji je aerodrom u ovom delu Evrope, a uspostavljanje partnerskih odnosa omogućilo bi razmenu znanja i iskustava, kao i bolju poziciju banjalučkog aerodroma prilikom kontakta sa avio-kompanijama i vazduhoplovnim institucijama.

"Nikola Tesla" obara rekorde 

Aerodrom "Nikola Tesla" je trenutno najznačajniji aerodrom u jugoistočnoj Evropi. Kakve trendove bilježite u ovoj godini?

VLAISAVLJEVIĆ: Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd i ove godine nastavlja sa istorijskim rezultatima. Rekordni mesec u istoriji beogradskog aerodroma bio je avgust ove godine, kada je zabeleženo 590.292 putnika, što je povećanje od tri odsto u odnosu na avgust 2015. godine. Najprometniji dan u istoriji je 2. septembar, kada je samo u jednom danu zabeleženo 21.187 putnika i čak 219 poletanja i sletanja. Za osam meseci ove godine dočekali smo više od 3,8 miliona putnika, a do kraja 2016. godine očekujemo i petmilionitog putnika. Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd danas je jedna od najprofitabilnijih kompanija u regionu. U prvih osam meseci 2016. godine ukupni prihodi iznose oko 48 miliona evra, a ostvarena neto dobit iznosi više od 17 miliona evra. Aerodrom "Nikola Tesla" stalno investira u poboljšanje komfora, razvoj infrastrukture i modernizaciju opreme, a sve investicije beogradski aerodrom finansira iz sopstvenih sredstava, bez zaduživanja.

Izvor: Nezavisne