Najbolje za gotovo sve, koliko god paradoksalno to zvučalo, možda bi bilo da se borci Islamske države (ID) u Mosulu, njih tri do osam hiljada, koliko se procenjuje da ih je u tom poslednjem iračkom uporištu „kalifata”, ukopaju i bore do poslednje kapi krvi protiv iračke vojske i njenih saveznika.

Izuzetak od „gotovo svih” jesu stanovnici Mosula, kojima bi to donelo još veće stradanje od onog koje im svakako predstoji. Ali, takva očajnička odbrana ID značila bi da ne bi mnogo džihadista iz Mosula eventualno krenulo ka Evropi i drugim kontinentima da tamo planiraju terorističke napade. I SAD, čije trupe pomažu ofanzivu na Mosul, bile bi pošteđene dileme koja je pred njima, sem ako je već nisu razrešile, ko zna na čiju štetu, pošto će nekoga odgovor na nju svakako koštati glave. Dilema je ova: da li pripadnike ID koji žele da umaknu treba pustiti da to učine, jer tako bi se umanjio broj civilnih žrtava u Mosulu, i time im omogućiti da prebegnu u Siriju, gde bi mogli zakomplikovati položaj tamošnjim američkim štićenicima, ali i Vašingtonu mrskom predsedniku Bašaru el Asadu i njegovim saveznicima, u prvom redu Rusiji.

Koji god da bude odgovor Amerikanaca, odatle su mogući razni scenariji. Sumnje, pak, nema u to da će oslobađanje Mosula podići rizik od terorističkih nasrtaja ID van teritorije Sirije i Iraka. Evropa je već osetila da ID na taj način uzvraća na sve veći gubitak teritorije. Padom Mosula ostala bi bez sidra u urbanim sredinama u Iraku i, štaviše, grada za koji poneki misle da je istinska prestonica „kalifata” mnogo više nego sirijska Raka. S obzirom na pritisak kojem je izložena i u preostalim sirijskim uporištima, za ID bi bilo prirodno da se, umesto odbrani „države” koja postojano nestaje pred neprijateljskim jedinicama, okrene osveti nad onima koji su joj tu „državu” oteli i svima koji su joj na putu.

Komesar za bezbednost Evropske unije Džulijan King već je upozorio da bi se poneki džihadisti iz Mosula mogli vratiti u svoje domovine u Evropi. U redovima ID je, kazao je on nemačkom listu „Velt”, oko 2.500 Evropljana. Mora da su u pripravnosti i bezbednosne službe duž severne Afrike – naročito u Libiji, ali i Tunisu, iz kojeg potiče najviše stranih boraca ID – i jugoistočne Azije, gde „kalifat” takođe pokušava da se učvrsti.

U tom strahu dosad je najglasnija Francuska, koja je pretrpela niz napada islamističkih militanata. Izvor iz njenih bezbednosnih struktura je za „Gardijan” naveo da bi koalicija koja preduzima ofanzivu na Mosul morala pokušati da tamo uhvati džihadiste u klopku: drugim rečima, da im ne dopusti da odatle pobegnu već da ih sve zatre.

To priču vraća na dilemu koja je pred Amerikancima, najviše pred njima zato što se njihov partner, irački premijer Hajder el Abadi, već izjasnio. On je prekjuče zatražio, izvestio je Rojters, da koalicija koja njegovoj armiji pruža podršku iz vazduha i sa zemlje – to su međunarodne snage koje predvodi Vašington – blokira puteve ka Siriji.

U Mosulu je između 600.000 i milion civila. Zbog njegove strateške važnosti, nijedan drugi irački ili sirijski grad u rukama „kalifata” američka koalicija nije češće gađala iz vazduha. Od najmanje 900 civila, koliko su vazdušni udari tih snaga ostavili za sobom kao „kolateralnu štetu”, oko 500 stradalih je iz Mosula, procena je britanske posmatračke grupe „Ervors”, koju je pre nekoliko dana preneo Radio Slobodna Evropa.

Napadi te avijacije su gotovo do zemlje sravnili prethodni veliki irački grad koji je istrgnut iz šaka ID – Ramadi. Još onda se, kada je javnosti postao očevidan stepen razaranja u tom gradu, počelo sa strahom gledati na neminovan sledeći korak u ratu s ID – Mosul. Za njega je procenjeno da će biti mnogo teže osloboditi ga od Ramadija, manjeg grada iz kojeg je većina stanovnika ranije bila pobegla. Zato se veruje da će bitka za Mosul odneti mnogo više civilnih žrtava.

Utoliko bi na prvi pogled imalo smisla pustiti deo boraca ID da pobegnu iz Mosula. To se, uostalom – radi zaštite civila ali i da bi se sačuvale sopstvene trupe i izbeglo uništenje civilne infrastrukture – radilo u mnogim mestima iz kojih je „kalifat” isteran. Niko tu praksu nije priznao, ni Amerikanci i njihovi saveznici, niti Asad i Rusi, ali svedočenja s terena su bila nedvosmislena. Međutim, razuman je i zahtev Asada i Rusije da beg džihadistima iz Mosula ne bude omogućen.

Asad je, prirodno, zabrinut zbog priliva neprijatelja u njegovu zemlju. Prema izveštaju njemu bliske sirijske agencije El Masdar, sirijska i ruska avijacija su već počele žešće udare na položaje ID u istočnoj Siriji, u oblasti koja se graniči s Irakom. I šiitska libanska milicija Hezbolah, takođe Asadov saveznik, upozorila je Amerikance da ne smeju dozvoliti da se sunitski ekstremisti iz ID probiju u taj deo Sirije. Hezbolah ima istog pokrovitelja kao i iračka, pa i sirijska vlada – šiitsku silu Iran. I u tom ključu se može čitati identična poruka iračkog premijera Abadija, premda je on sigurno zabrinut i zbog mogućnosti da borci „kalifata” koji bi utekli iz Mosula ostanu na slobodi da preko porozne granice prelaze i natrag u Irak, gde bi iz skrovištima po zabitima, u manjim grupama, organizovali napade.

Amerikanci bi ovde, ipak, morali priznati da im se interesi, ako im je do uništenja ID, preklapaju s Asadom, Rusima i Irancima. ID je, navodno, pred propašću kao teritorijalni entitet. Ovo je trenutak da se likvidira što je moguće više njihovih boraca dok su još koncentrisani u većim skupinama, pre nego što se, kada jednom i sirijska Raka padne, preživeli raštrkaju po ruralnim taborima da tu čekaju sledeću priliku.

Logično je bilo da je Pentagon, što je najavljivao kao moguće, istovremeno napao i Mosul i Raku. Za izostanak takve koordinacije opravdanje se eventualno može naći u tome što bi se u toj operaciji sudarili oni koji bi Raku da uzmu a interesi su im suprotstavljeni: Amerikanci s Kurdima, Turci, Asadove snage, sirijska opozicija. Onda je, međutim, i oslobađanje Mosula valjalo odložiti jer i tu su mnogi koji se bore protiv ID međusobno suprotstavljeni.

Civile u Mosulu treba poštedeti koliko god je to moguće. Ali, ako se mnoštvo boraca ID koji se sada tamo nalaze uskoro pojave u Raki, SAD će teško moći da se brane od optužbi Asada i Rusije da su spremne da se služe i džihadistima kako bi srušili režim u Damasku. Još kad se u obzir uzme američko nedavno, navodno nenamerno, bombardovanje Asadovih ljudi u pograničnoj oblasti s Irakom, od tih optužbi ih neće oprati ni to što je avijacija SAD, prema pisanju „Vašington posta”, u poslednje vreme rušila mostove koji sirijsku oblast pod kontrolom ID povezuju s Irakom.

Izvor: Politika