Britanci će se možda i složiti sa pozivom šefa diplomatije Borisa Džonsona da bi Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da „preuzme vođstvo” u podizanju svijesti o situaciji u Siriji. Ali se sigurno nisu složili, barem ne vodeći britanski mediji, sa nediplomatskim Džonsonovim pozivom na antiratne proteste ispred zgrade ambasade Rusije u Londonu zbog bombardovanja Alepa. Pozivajući da se odgovornima za napad na konvoj i bolnicu u Alepu sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom, Džonson je tokom rasprave o bombardovanju Alepa u britanskom parlamentu rekao: „Nesumnjivo bih volio da vidim demonstracije ispred ruske ambasade. Gdje je sada koalicija „Stop ratu”? Gde su oni”, dramatično se obratio šef diplomatije britanskim poslanicima, misleći na grupu koju je osnovao lider laburista Džeremi Korbin povodom protesta protiv ratova u Avganistanu i Iraku, kada su prije 13 godina izveli na ulice milione Britanaca.

Ovakva reakcija već poslovično neodmjerenog Džonsona nije izazvala samo oštre kritike iz Moskve nego je u prvoj reakciji koju je juče objavio londonski „Gardijan” kolumnistkinja navela da nikada niste sigurni šta Boris Džonson radi – „da li lošim odlukama kreira novu zvaničnu politiku ili samo ispoljava svoje neiskustvo”. „Pozivajući na proteste ispred strane ambasade, Džonson je dao štetnu izjavu koja će ga svakako koštati. Ako je to učinio nesvjesno, to ukazuje na odsustvo ozbiljnosti i informisanosti koja je neophodna za obavljanje nove dužnosti. Namjerno ili slučajno, učinio je nešto sasvim suprotno diplomatskoj konvenciji koja postoji zbog veoma dobrih razloga. Pozivanje mase da izađe pred tuđe ambasade, zbog bilo kog razloga, svodi se na to da taj neki drugi pusti gomilu na tebe”, objavio je „Gardijan”.

Reakcija ruskog ministarstva spoljnih poslova bazirala se upravo na pomenutim postavkama. Portparolka Marija Zaharova je ocijenila da je Džonsonov poziv na proteste ispred ruske ambasade – sraman. „Sramotan je samo zato što je sada sasvim jasno ko stoji iza tzv. organizacija, društvenih pokreta i predstavnika civilnog društva koji se okupljaju ispred ruskih ambasadama različitim povodima”, prenio je Bi-Bi-Si.

Izvještavajući o Džonsonovom pozivu na proteste ispred ruske ambasade u Londonu, ova mreža je objavila i dio intervjua sa bivšim šefom obavještajne agencije MI-6 Džonom Sojersom, koji je rekao da je Džonson trebalo da bude mnogo oprezniji povodom poziva na demonstracije. On je naglasio da se svijet suočava sa novim nivoom hladnog rata, da je Zapad izgubio mjesto na pozornici u Siriji i nije uspio da prepozna da rast ruske vojne moći u posljednjih 15 godina zahtijeva novi strateški odnos sa Moskvom. Pozivajući šefa diplomatije da opozove poziv na demonstracije, šef obavještajne službe u vrijeme Gordona Brauna i Dejvida Kamerona podsjetio je na upad i demoliranje britanske ambasade u Iranu 2011. godine. Studenti u Teheranu su tada protestovali zbog politike Britanije prema njihovoj zemlji, upali su u ambasadu, demolirali je i nekoliko sati čak držali kao taoce zaposlene u ambasadi. „Ne mislim da će se tako nešto dogoditi u Moskvi, ali morate biti oprezni i misliti na posljedice onoga na šta pozivate”, rekao je Sojers. Logično je da je uslijedio poziv Kremlja Forin ofisu da Britanija osigura bezbjednost stranih diplomatskih misija.

U želji da pokaže da će Britanija, uprkos izlasku iz EU, nastaviti da igra ulogu jakog evropskog partnera u anglo-američkoj svjetskoj politici, Džonson je oštro najavio da je Rusija na pragu da bude proglašena „odmetnutom državom”. Šef britanske diplomatije je rekao u parlamentu da postoje dokazi da je Rusija odgovorna za napad na humanitarni konvoj u Alepu i da to dokazuju satelitski snimci koji pokazuju da je napad izveden iz vazduha i to noću, a da u skladu sa saopštenjima same Rusije, kako je rekao, sirijska armija nema mogućnost da napada po mraku, te da svi dokazi ukazuju da je to učinila Rusija.

Nazvavši ove optužbe „rusofobičnom histerijom”, portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov je Džonsonov govor nazvao „olujom u čaši blatnjave londonske vode” i pozvao ministra da predstavi javnosti te snimke „jer dokazi neće vrijedeti ni penija ukoliko ne budu objavljeni”, prenijeli su ruski mediji.

Juče je i predsjednik Rusije Vladimir Putin na ekonomskom forumu u Moskvi ponovio da su napad na humanitarni konvoj UN prošlog mjeseca, za koji je Vašington okrivio Moskvu, zapravo izveli pripadnici jedne od terorističkih grupa prisutne na tom području.

Izvor: Politika