Ovakav uporedni metod može nam dosta otkriti o različitim geostrateškim interesima koji utiču na pristrasnost zapadnih medija, ali i medija uopšte. On se nadovezuje na dosadašnje analize Noama Čomskog i Edvarda Hermana, koji su upoređivali medijsko izveštavanje u Sjedinjenim Državama o zemljama za njih „neprijateljskim” i onima čije režime percipiraju kao podobne, prijateljske ili klijentske.

Prema Hermanu i Čomskom, o žrtvama državnog nasilja zapadni mediji nalaze za shodno da izveštavaju jedino ukoliko je to od koristi „interesima vladajuće elite”. Na taj način se zapadne i njima podređene države štite od javne osude, dok se na takozvane „neprijateljske” zemlje vrši pritisak sve dok se ne integrišu u vladajući poredak. 

Isti dupli standardi uočavaju se i u izveštavanju o prošlogodišnjoj ruskoj intervenciji na Krimu i u praćenju aktuelne vojne intervencije Saudijske Arabije u Jemenu. Naime, prema izveštaju Amnesti Internešnala, u Saudijskoj Arabiji mučenje je sastavni deo kaznenog sistema, broj egzekucija je u porastu, zabranjuju se sloboda govora i protestna okupljanja, žene su masovno diskriminisane, mučenje u policijskom pritvoru je uobičajeno, ljudi se hapse bez osnova, na snazi je i verska diskriminacija, radnici migranti se masovno deportuju, a organizacije za ljudska prava su nepostojeće. 

Sve to, međutim, nije dovoljno da zapadni mediji postave pitanje legitimnosti saudijskog bombardovanja Jemena radi navodne zaštite civila. Sem toga, uveliko se zaobilazi i pitanje legalnosti te intervencije iz ugla međunarodnog prava, i da li je ona u skladu sa Poveljom Ujedinjenih Nacija. Zapravo, izveštavanje zapadnih medija selektivnim isticanjem činjenica samo doprinosi legitimizaciji ove vojne agresije.

Nasuprot tome, kao što je već poznato, njihovi nešto raniji izveštaji pozivali su da se vojno spreči ruska intervencija na Krimu, ukazivali na kršenje međunarodnog prava, ugrožavanje ukrajinskog suvereniteta itd. Iako su mnoge zapadne vojne intervencije, na Kosovu, u Avganistanu ili Iraku, takođe bile u suprotnosti sa međunarodnim pravom, zapadni mediji su se, bez ikakve kritičke distance, pozivali na američke i britanske zvaničnike kao merodavne komentatore po pitanju međunarodnog prava i državnog suvereniteta. Kako je za zapadne geostrateške i pomorske interese važno da zadrže Jemen pod svojim uticajem, civilne žrtve za njih takođe nisu važna tema.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, do 17. aprila 944 jemenskih civila je ubijeno, a 3.400 ranjeno, dok je, po procenama Ujedinjenih Nacija, kao direktna posledica saudijskog bombardovanja u saradnji sa SAD-om i Britanijom, 80 odsto populacije osuđeno na gladovanje. 

Ovakva analiza, koju daje Dr Zolman, važna je kako bi se osporio vladajući mit o zapadnim medijima kao demokratskim, i uopšte objektivnim glasilima. Iako smo mi imali neposredno višegodišnje iskustvo o njihovom licemerju, taj mit začudo opstaje čak i u Srbiji. Pretpostavljam da tome značajno doprinosi i nedavno u „Politici” obelodanjena činjenica da organizacije koje ovaj mit posredno ili neposredno održavaju primaju od države istu količinu novca koja se izdvaja i za naučna istraživanja.

Piše: Milenko Srećković

Predsednik Pokreta za slobodu