Po prognozama Ministarstva ekonomskog razvoja Rusije, tu veliku zemlju očekuje recesija ili, običnim jezikom kazano, pad proizvodnje i usporavanje ekonomskog razvoja i sve što iz toga proističe. Još u septembru se govorilo da će ruska ekonomija rasti 1,2 odsto, ali sada eksperti otvoreno govore o padu. Glavni razlog ruskih ekonomskih nevolja je pad cijene nafte marke „urals“, a od januara i pad cijene gasa. Osim toga, u Ministarstvu ekonomskog razvoja govore o sve većem odlaska kapitala iz zemlje u 2014. godini - više od sto milijardi dolara - a po prognozama, isti trend će se nastaviti i sljedeće godine.

Početkom minulog ljeta izveštaji ruskih statističara koji su govorili da je prvi put za četiri godine zabilježen pad proizvodnje izazvali su polemiku među ekonomistima. Jedni su tvrdili da je Rusija ušla u recesiju, dok su drugi umirivali javnost tvrdeći da će, sve dok su visoke cijene nafte i gasa, državni budžet biti pun, pa predsjednik Putin i premijer Medvedev mogu da ostvaraju ambiciozne planove i rješavaju sve probleme.

Još ljetos su se čula upozorenja da je indeks nabavki za potrebe proizvodnje pao ispod kritične granice od 50 poena, a to znači da je privredni rast zaustavljen. Isto tako, ruski proizvođači su u julu smanjili svoje nabavke, prvi put od januara prošle godine, a tempo tog smanjenja je bio najveći za prethodne četiri godine. Osim toga ruske kompanije su u julu otpustile najviše zaposlenih u odnosu na prethodnih sedam mjeseci. Ekonomisti su polemisali oko termina, a ne činjenica - da li je Rusija u ekonomskoj krizi ili ne.

Problemi sa rastom proizvodnje u Rusiji pojavili su se znatno prije ukrajinske krize. Smanjio se i priliv poreza u državni budžet jer se profit kompanija smanjio za 17 odsto. Pao je i tempo rasta investicija. U junu je bio pad investicija u poređenju sa istim periodom 2013. za 3,7 odsto. Osjetno se smanjio i uvoz mašina u Rusiju, a i dalje se dosta uvozila odjeća, obuća, hrana.

Sadašnji veliki pad rublje sigurno će uticati i na pad kupovne moći. Oni proizvođači koji za valutu kupuju sirovine sigurno će poskupiti svoju robu. Kurs rublje u petak je iznosio 52,7 za dolara, a za evro se davalo 65 rubalja. Obe valute su od januara do sada poskupile za oko dvadeset rubalja. Za sedam poslednjih dana rublja je izgubila 16 odsto svoje vrijednosti.

Zbog toga što plate i penzije neće realno moći da prate rast cijena doći će do smanjenja prodaje. Taj loš trend i zatvoreni krug se može zvati recesija ili kriza jer je građanima koji će lošije živjeti sve jedno kako šta definišu ekonomisti.

Po prognozama ruskih ekonomista nafta može da pojeftinjuje i tokom prvih šest mjeseci naredne godine, a zatim će se cijena stabilizovati. Tek tada, kad krene rast cijena energenata, svanuće i Rusiji jer ona puni od prodaje nafte i gasa više od pola svog državnog budžeta. Najverovatnije da će biti smanjeni rashodi za medicinu u 2015. i 2016. za 50 odsto, a biće rezanja i u obrazovanju. Jedino se navodno neće smanjiti planirani troškovi za odbranu, a vojna industrija bi bila ta koja bi trebalo da „oživi“ veći broj fabrika.

Iako jedan broj, pogotovo stranih, kompanija smanjuje personal zbog posljedica sankcija, zasad masovnog otpuštanja iz ruskih preduzeća nema. Prema službenoj ruskoj statistici nezaposlenost u septembru je bila samo 4,9 odsto. U mnogim kompanijama tvrde da ipak imaju tehnološki višak. Ekonomski nedjeljnik „Ekspert“ piše da je u septembru u 16 odsto industrijskih preduzeća bilo otkaza.

ŠTA ĆE REĆI PUTIN

SVI oni koje zabrinjava drastičan pad rublje u odnosu na dolar i evro sa nestrpljenjem očekuju godišnje obraćanje predsjednika Vladimira Putina. U petak, tačno u 12 sati po moskovskom vremenu, iz Kremlja će se direktno prenositi Putinov govor. Po običaju on će govoriti o unutrašnjepolitičkim pitanjima kao i o aktuelnim međunarodnom problemima.

EKONOMSKI PATRIOTIZAM

Direktor Instituta problema globalizacije, ekonomista Mihail Deljagin, kaže da se kriza može prebroditi stimulisanjem prodaje domaćih proizvoda. Vlada ne smije da podiže poreze jer će tako da ubije domaće proizvođače, upozorava Deljagin.

izvor: Novosti