Posebnu pažnju posvećuje uređenju enterijera u „šebi“ stilu za koji kaže da je svugdje u svijetu popularan, dok kod nas tek ulazi na mala vrata. Autorica je knjige "Draganasgarden – knjiga za svaku ženu" u kojoj je predstavila kolaž svojih radova, ideja, podijelila dio unutrašnjeg “ja” i podstakla druge dame da istraže svoju kreativnost.

„Sve rođendane, sva slavlja, ja sam bila ta koja je dekorisala. Kao mala sam jela na jednoj specijalnoj sudnoj krpi, još tada. I morao je tu biti jedan cvijet. Otkuda mi je to ne znam, ali i dan danas to radim“, priča nam Dragana.

Dodaje da joj nije ništa da npr. u jedan bezvezan ponedjeljak izvadi najljepši porculan i jedem kajganu iz njega.

Otišla je u Švedsku kada se udala.

„Što se tiče kulture življenja tamo je obećana zemlja. Ili kulture postavljanja stola, jela. Koliko je važno jelo, toliko je važno gdje jedeš i kako jedeš, i to je meni odgovaralo perfektno. I onda sam počela da svojima šaljem mejlove kad su slavlja da ih posavjetujem oko dekoracije i svega. Tako je krenulo, napravim jedan mejl, pa napravim blog koji je služio kao kanal mojoj porodici uz slike i opis od par riječi. Da bi to se proširilo, sestra pošalje tetki, tetka sestri, sestra strini, strina komšinici, komšinica dalje. I to nisam očekivala. Onda otvorim fejsbuk stranicu“, prisjeća se Dragana prvih spontanih koraka.

Vođenje bloga nije doživljavala kao obavezu, nego ga je ispunjavala stvarima koje radi svakodnevno. Danas kad već ima zavidan broj pratilja bloga i poštovalaca svoga rada, ne želi da joj to pređe u moranje. Dok trenutno boravi u Banjaluci, ne bloguje, ali zato redovno održava svoju fejsbuk stranicu.

Na njoj puno informacija vezanih za promociju knjige i za nedavno održani Sajam kreativnih žena.

"Na blogu recimo žene koje nisu sklone toj vrsti medija kažu mi molim te pošalji mi onaj recept na mejl. Druga kaže pošalji mi u pismu. I onda sam ja to ispisivala, smotam sliku i pošaljem. Sve te papire sam slagala na jednu gomilu. Da bi moj muž u jednom momentu došao i rekao: „Samo stavi korice i eto ti knjiga!“ I probudio se crv i rodila se ideja. Knjiga je kreirana sopstvenim radom i budžetom, a izdala ju je NUB RS. Ispočetka sam mislila da će ta knjiga biti poklon svoj mojoj familiji i prijateljima za rođendan, ali mnogo se traži“, kaže Dragana.

Knjiga je uvrštena u riznicu Narodne i univerzitetske biblioteke RS, a prati je kuriozitet da je prva knjiga za ženu izdata poslije 1976. godine u Banjaluci.

Par mjeseci nakon knjige, Dragana pod svojim brendom Daragansgarden organizuje Sajam kreativnih žena u Banjaluci, dajući priliku i drugima da pokažu djela svojih ruku i svoje kreativnosti. U selekciji od 120 prijavljenih odabrano je 15 izlagača čija su  djela zadovoljavala tražene kriterijume.

„Jako je kreativan bilo koji rad. Malom djetetu daš konac i da četiri pertle naniže i to je kreativnost. Ali nije za ovaj sajam, možda je za dječiju izložbu. Željela sam kvalitet, da ne može niko da dođe i kaže „ma joj, ona naljepi nešto bezveze“. A druženje je bilo divno, ispunilo je sva moja očekivanja i više.“

Ističe da je u svakodnevnom kontaktu sa kreativkama otkrila i veliku netrpeljivost između žena.

„Kradeš mi ideju, zašto ti, zašto ja, zašto ovako, zašto onako? Ja kažem, kreativne žene ne treba oko toga da se zamaraju, trebaju da se zamaraju oko toga, šta stvoriti i kako.“

Na naše pitanje zašto je baš odbarala Banja Luku umjesto Švedske gdje bi joj bilo puno lakše da pokrene cijelu priču ističe da ona ne može biti neko i nešto ako ne zna odakle je.

„Ne može na korjenu od jabuke da nikne banana, nema teorije. Voće jesu oboje, a nisu ni blizu. Ja sam jabuka i ja sam odrasla ovdje. Logično mi je da ti plodovi budu tu gdje sam posađena. U Švedskoj je ovo jako lako, blogova ima tona, još i ovaj stil što se njeguje „šebi“. Oni vole svoju kulturu, vole svoju starinu, dok je se mi stidimo. Ja ne želim da se naše žene stide, međutim desilo se to da recimo ovdje kad spomeneš heklanje one kažu „jao to je seljačko“. Ali kad ja iz Švedske dođem i na sebi pronosam heklanu haljinu, oni kažu to je modni krik. U čemu je razlika? Zašto ti ne možeš hodati u heklanoj jakni ili heklanoj haljini, i ja i da je modni krik i ja i ti? Ne, već mora doći neko drugi da nam pokaže? Da, to je moderno, to je to naša kultura i da mi treba da je čuvamo. Ne treba da budemo Kinezi da kupujemo kineske korpice. Bakino sito je moja korpa za hljeb, zašto da ne?“

Nada se da će uspjeti da ostvari i naredni korak a to je da vodi jedan kreativan program za žene na našem podneblju.

„Ideja je da žene mogu da gledaju i otkrivaju novitete. Da ja mogu da dođem nekoj ženi ako ima kreativan vrt, sa ekipom da snimamo i da ona pokaže šta umije. Svaka čast politici, vremenu, sportu ali hoćemo i mi svoje mjesto. To mi je velika želja“, ističe.

Poručuje da joj je u svemu neophodna pomoć i podrška porodice. Dragana ima i svoju karijeru u Švedskoj. Po struci je farmacutski tehničar i radi kao „coach“ prodaje za jednu farmaceutsku kompaniju. Takođe ona je i savjetnik za odvikavanje od pušenja.

„Muž mi dođe, dječaci mi dođu, ja odem tamo. Održavam kontakt i ovdje sa rodbinom i tamo sa prijateljima. Imam veliko razumijevanje, veliku podršku, da nemam ne bi išlo i negdje bih pokleknula. Kako je krenulo, nisam očekivala, nisam planirala, ali ako se razvija priča zašto da je ne pratim, pa dokle ide, ide, Šveđani imaju jednu izreku  „karamelu treba jesti dokle god je slatka“. Zašto da ne? Moja je još uvijek slatka.“

autor: Frontal