Мјере Владе РС за ублажавање посљедица економске кризе, будимо реални нису дале очекиване резултате. Прилив од повећаних пореза и доприноса није довољан, а захтјеви социјалних категорија све већи.

Све ово ставља Владу РС пред веома неугодну позицију при креирању буџета за следећу, предизборну, годину. Мало је ствари остало на располагању да би направили рачуницу која је „палила“ претходне двије године да је 2+2=5. Ипак, нешто се може направити, али о томе или власт не размишља, не жели или неће да размишља.

Прво, порез на богате. Њиховим опорезивањем јасно не би се прикупила значајна средства, из два разлога. Први је јер их, истина за вољу, нема довољно. Друго, они које имамо на себи званично немају прихода, нити имовине, јер су врло опрезно улагали на туђе име. Посебно је питање како људи који немају запослења и извора прихода располажу милионским средствима и да то пролази кроз руке Пореске управе. Аргумент за увођење пореза на богате је веома важан осјећај грађана да Влада жели изједначити терет кризе, да најбогатији, сносе највећи терет рецесије.

Други потез који се може повући је подстицање грађевинског сектора и стамбене изградње. Умјесто кредита ИРБ-а који су подстицали тражњу, новац треба усмјерити у понуду. Зашто, за разлику од сусједних држава, у РС нема кредита, субвенице, стимулације за изградњу стамбених зграда или зашто их она не гради. Да би се у кратком року подстакао, тако битан сектор, треба: Смањити стопу ПДВ-а за трошкове изградње нових стамбених објеката са 17% на 5%; Дати подстицај малим и средњим предузећима, у сектору услуга, за поправак или куповину пословних простора у наредне 2-3 године; Влада треба привремено омогућити фирмама да им се у цијелости отпишу трошкови обнове и реконструкције пословног простора, у року од једне године. Све ово би резултирало искориштењем тренутно неискориштених грађевинарских капацитета.

Шта још..

Зашто се, умјесто дугорочних планова о инвестицијама у електросектор не размишља у другом правцу. Инвестиције у енергетику, сигурно су потребне, исплативе, али дугорочне, минимално 10 до 12 година од дозвола, пројекта до изградње. Нама требају потези, који ће одмах у кратком року од 5-6 мјесеци донијети резултате. Уштедама на електромрежи, спречавању крађе електричне енергије, едукацијом и стимулисање боље топлотне изолације домаћинстава и пословних простора за само годину дана можемо уштедити око 60 милиона КМ, на колико се минимално процјењују годишњи губици због, како то у Електропривреди лијепо зову, „губитака на мрежи“. Регулаторна комисија за енергетику РС треба размотрити увођење блок тарифа којим би се потрошња струје испод утврђеног нивоа, тарифирала нижом субвенционисаном цијеном.

Идемо даље... Смањити број запослених у општинама за 20%. Не би се то осјетило на услугама грађанима, већ би подстакло оне који остану на радним мјестима да да пружају још боље услуге…..Зашто је за последњих пет година, од 61 општине и два града у РС, само њих четири смањило број чиновника и то за четири. Чиновник по општини у пет година, а осталих 59 је повећало броз запослених за више од хиљаду. Истовремено, начелници смањују давања најугроженијим категоријама, свакодневно опсједајући ходнике по згради Владе кукајући на кризу, пропаст буџета, тражећи подршку ИРБ за куповину обвезница или барем стотињак хиљада КМ вандредне дознаке од Министарства управе и локалне самоуправе.

Даље….колика је величина те наше кризе, ако и даље плаћамо исти порез на злато, алкохол, цигарете, аутомобиле и на хљеб.

Логично је питање, зашто Влада (барем декларативно) притиска банке да смање каматне стопе, а истовремено Влада, њене институције, фондови и предузећа за своје депозите у банкама, расписујући јавне позиве за достављање понуда, траже што већу камату. Државни депозити требају бити без накнаде у банкама, али само у онима које се обавежу на повољне пласмане привреди.

Што хитније увести социјални картон којим би се стварно одредили грађани који су социјалне угрожени. Само тако они којима је најпотребније, могу добити помоћ и субвенције. Сада и они који имају 30 КМ мјесечно и власници пумпи, директори предузећа и менаџери плаћају исту цијену електричне енергије, горива, казне, комуналне услуге, гријања, хљеба и млијека.

Израдити закон којим би се регулисао поступак банкрота породичних финансија.

Како конкретно једним потезом побољшати пословни амбијент и олакшати живот грађанима. Усвојити законски пропис којим се „забрањује свим државним установама, институцијама и органима, да од грађана или правних лица траже документ, потврду или било који други писани документ који се већ налази у посједу неке друге државне институције или органа“.

Објавити, најављени, списак плата и додатних примања свих директора јавних предузећа. Исто то затражити и од начелника и градоначелника општина, а од свих заједно План уштеда у наредних годину дана, са тачно наведеним роковима и извршиоцима.

Усвојити закон, по угледу на ЕУ, којима се јасно одређује рок и казне за неизмирење обавеза.

Објавити списак неликвидних предузећа, као и списак фирми којима је држава, парама пореских обвезника учинила услугу и репрограмирала пореске и обавезе према фондовима. Тако ћемо сачувати здраве фирме и упозорити их да знају с ким склапају пословне уговоре.

Одгодити плаћања ПДВ-а три узастопна квартала у 2012. години за фирме које пролазе кроз финанцијске проблеме Влада се треба обавезати да ће замрзнути све накнаде и трошкове у надлежности Владе до децембра 2012. године. То ће укључивати накнаде за пружене услуге (таксе), трошкове у јавним паркинзима, и све државне накнаде, на примјер лиценце и др. Постоји много могућности за побољшање, али под условом да се то жели. „Ко жели нађе начина, ко не жели нађе изговор“.

(Коментар у ЕуроБлицу)