БАЊАЛУКА - Трећина радника у Републици Српској нередовно или с великим закашњењем прима плату, а овај проблем најизраженији је у сектору грађевинарства, гдје око пола запослених на зарађени новац чека и до осам мјесеци.

Према истраживању које је спровео Савез синдиката РС осим грађевинарства проблем са кашњењем плате веома је изражен и у металској индустрији, гдје око 42 одсто радника на зарађену плату чека и до десет мјесеци.

Процјењује се да око 40 одсто радника у секторима пољопривреде, дрвне и текстилне индустрије на плату у просјеку чека између три и девет мјесеци.

- Колико је стање алармантно показује податак да чак око 15 одсто радника плату није примило већ годину – казала је стручни сарадник за економске односе у Савезу синдиката РС Божана Радошевић.

Према њеним ријечима, проблем нередовне исплате плата у Српској изражен је дужи низ година, што је утицало на то да је дуг послодаваца за неисплаћене плате нарастао на више од 800 милиона марака.

- Постоји и знатан дио предузећа која су у отишла у стечај, тако да је неизвјесно како ће радници наплатити око 300 милиона марака за неисплаћене плата, јер дио предузећа усљед недостатка стечајне масе неће моћи исплатити све заостале плате – рекла је Радошевићева.

Радник једне бањалучке грађевинске фирме, који је због страха од губитка посла инсистирао на анонимности, каже да запослени у овом предузећу мјесецима нису примили пуну плату. Послодавац им, каже, даје тек толико да имају за пут или оброк.

- За преостали дио плате смо се наслушали обећања да ће бити исплаћен. Већ неколико мјесеци нисмо примили плату. Једино објашњење које добијамо је да пара нема и да се стрпимо и тако укруг. Не знам да ли се неко од шефова некада запитао како успијевамо да прехранимо породицу, спремимо дјецу у школу и приуштимо им макар оно најосновније – казао је овај радник.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Ранко Милић каже да су ови подаци одраз тешког стања у привреди и кризе у којој се налазимо.

Он је истакао да су сектори грађевинарства, металске и текстилне индустрије у тешкој ситуацији још од 2008. године, када је глобална економска криза дошла до врхунца, те да је то утицало и да у тим областима има проблема са исплатом плата.

- Ако имамо у виду чињеницу да је текућа ликвидност предузећа угрожена, онда је логично да у позадини тога стоје и проблеми са исплатама плата и осталих обавеза – казао је он.

Милић који је и предсједник Удружења грађевинарства РС, каже да је у том сектору такође од 2008. године дошло до драстичног смањења обима послова.

- То смањење није пратио и драстичан пад запослености. Послодавци у овом сектору су покушали да сачувају радна мјеста, али су због опште неликвидности дошли у ситуацију да не могу на вријеме да исплате плате – нагласио је Милић.

Радошевићева каже да економска криза која нас је захватила посљедњих неколико година не може да буде једино оправдање за послодавце, јер су плате нередовно исплаћивале и прије 2008. године.

- Криза у већини случајева представља само изговор послодавцима да не изврше своју законску обавезу. Због тога инсистирамо да се законом дефинише да се нередовна исплата плата посматра као кривично дјело – рекла је Радошевићева.

Економисти истичу да кашњење плата одсликава стање у привреди.

- Грађевинарство је међу највећим губитницима у овој кризи. То је грана која у доба просперитета прва иде узлазном путањом, али у кризи прва пада. Надамо се да се криза неће још више разбуктати, јер бисмо имали даљи пад привредних активности, а самим тим и повећање незапослености и додатне проблеме у исплати плата – рекао је извршни директор Удружења економиста РС СВОТ Саша Грабовац.

Он дијели мишљење Савеза синдиката да има послодаваца који користе кризу као изговор да не исплаћују плате, наводећи да је то кратковида политика због које ће, осим радника, штету имати и сами послодавци.

Просјечна плата

Просјечна нето плата у Српској у септембру је износила 807 марака и мања је за шест КМ у односу на август, подаци су Завода за статистику РС.

Најмања примања радници су имали у угоститељству, грађевинарству и прерађивачкој индустрији, гдје просјечна зарада износи између 540 и 595 марака.

Нешто већа примања имали су запослени у пословању са некретнинама, пољопривреди и шумарству са просјечном платом у распону од 620 до 630 КМ.

Запослени у области вађења руде и камена у септембру су имали просјечну плату од 966 КМ, а у производњи и снабдијевању струјом, гасом и водом 939 марака.

Највећа примања имали су запослени у области здравствене и социјалне заштите, чија су просјечна примања у септембру износила 1.042 КМ, државне управе и одбране 1.060 и запослени у сектору финансијског посредовања са просјеком од 1.253 марке.

Сектори у којима су највећа кашњења у исплати плата

Сектор             Број радника     Период кашњења (мјесеци)

Грађевински           50 %                                             8

Металски                 42 %                                            10

Пољопривреда        40 %                                          3 до 9

Дрвна индустрија    40 %                                         3 до 9

Текстилна индустрија 40 %                                        3 до 9

(Глас Српске/Фронтал)