БАЊАЛУКА - Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) благо је ревидирала набоље прогнозу раста економије БиХ у овој години на 2,1 одсто, што је за 0,1 одсто више у односу на претходну пројекцију из јула.

Очекивања раста бруто домаћег производа (БДП) БиХ за идућу годину су, пак, смањена са раније прогнозираних 2,5 на 2,3 одсто.

Економисти ЕБРД-а у кратком осврту на БиХ наводе да је наша земља прошле године искусила скроман економски раст уз пригушену домаћу потрошњу, углавном због фискалних мјера штедње и пада дознака из иностранства.

“У краткорочном периоду БиХ би могла да има користи од наставка снажне потражње за металима и дрветом, која може да надокнади слабости других сектора економије. Међутим, продужена политичка криза и пад у еврозони, кључног трговинског партнера БиХ, наставиће да угрожавају економске перспективе земље”, истиче се у регионалном извјештају ЕБРД-а.

Занимљиво је да је ЕБРД у региону југоисточне Европе једино нашој земљи побољшао прогнозу раста БДП-а у 2011. години. Највећи економски раст ове годне, упркос смањењу пројекције, очекују у Македонији (три одсто), док за Србију прогнозирају, такође, раст од 2,1 одсто.

Остале земље региона имаће слабији економски раст – Црна Гора два одсто, Албанија 1,9 одсто, Бугарска 1,6 одсто и Румунија 1,5 одсто. За Словенију и Хрватску, које су смјештене у регион средње Европе и Балтика, очекује се још мањи раст БДП-а у 2011, од свега један, односно 0,5 одсто.

Идуће године, пак, највеће повећање економског раста у региону прогнозира се за Црну Гору од 2,6 одсто, а најмањи за Албанију од један проценат.

“Економски опоравак у југоисточној Европи споро се одвија и сада је под озбиљном пријетњом од дужничке кризе еврозоне. Скроман раст у протеклих годину дана вођен је углавном извозом у земље еврозоне. У 2011. и 2012. очекује се низак раст, али се не може искључити повратак у рецесију. Главни ризик је продубљивање кризе еврозоне, која ће негативно утицати на извоз региона и прилив капитала, а још више на стабилности финансијског сектора и приватни кредитни раст”, оцјењују аналитичари ЕБРД-а.

Домаћи економисти истичу да је за веће стопе економског раста БиХ неопходна далеко снажнија подршка власти, прије свега приватном привредном сектору и предузетничкој иницијативи.

“Годишња стопа раста БДП-а од два процента је незадовољавајућа за БиХ, јер имамо ниску основицу, односно свега 31 одсто учешћа у просјечном БДП-у Европске уније. Нама је за развој потребан годишњи раст БДП-а од 10 одсто, као код брзорастућих економија свијета”, указује Изудин Кешетовић, професор Економског факултета у Тузли.

Стога као приоритет издваја успоставу функционалне државе која ће моћи на адекватан начин подржати сваку појединачну компанију, првенствено из металског сектора, који има значајно учешће у индустријској производњи и запослености.

(Независне новине/Фронтал)