БАЊАЛУКА - Влада Републике Српске ни након пола године није објелоданила ко су људи из јавног сектора који су чланови надзорних одбора у неколико предузећа.

Тако је питање министара у Влади РС да ли је могуће да неко учествује у раду неколико одбора и притом квалитетно обавља свој примарни посао, још без одговора. То не чуди, узме ли се у обзир на то да је „тезгарење“ у надзорним одборима добар начин да се са минималним радом и то на неколико мјеста, убере пристојна зарада.

Чланови надзорних одбора у просјеку зарађују 4.800 марака годишње

Пракса је да у јавним предузећима, фондовима и већинским државним предузећима мјесечна накнада не зависи ни од пословања ни броја сједница и чврсто се држи на 400 КМ. То значи да чланови наздорног одбора имају гарантован годишњи приход од 4.800 КМ, што их сврстава у најплаћеније раднике у РС. Наиме, радник у привреди ради за сатницу од око четири марке, а дупло више зарађују запослени у најплаћенијем - финансијском сектору. Истовремено, чланови надзорних одбора у просјеку за сат времена рада добију око 100 КМ јер се у најбољем случају састају једном мјесечно, а сједнице не трају дуже од пола радног времена.

Криза поткачила и надзорнике

Да би се све већа неликвидност јавних предузећа ускоро могла одразити и на чланове надзорних одбора, који су до сада били заштићени, показује ситуација у „Аеродромима РС“ и „Жељезницама“. Тако у „Аеродромима РС“ кажу да због неликвидности предузећа нису били у могућности да исплате накнаде члановима НО за децембар 2010. и 2011. годину у којој је одржано пет сједница. У прошлој години исплатили су укупно 4.400 КМ по члану НО, а којих има седам. У „Жељезницама РС“, које имају исти број чланова НО и једног правног саветника, у 2010. и прва четири мјесеца ове године исплаћено је 71.136 КМ. Чланови НО још нису добили накнаде за мај, јуни, јули и август ове године.

Чланови надзорних одбора у неким предузећима, осим редовне накнаде, примају и варијабилни дио.

То је пракса у „Жељезницама РС“, које тај дио исплаћују „зависно од обављених интерних контрола и задужења“. Иначе, ЖРС прошлу годину завршиле су са губитком већим од 27 милиона КМ. За десет сједница НО у овој и прошлој години „Скај Српска“ је потрошила 21.600 КМ. Ова компанија, која се финансира скоро сто одсто из буџета РС, прошлу годину завршила је на позитивној нули. Исти износ за рад НО потрошило је и предузеће „Ареодром Требиње“, који нема ни пфенига властитог прихода, него је у цјелини на буџетским јаслама. Предузеће, практично, нема шта да ради.

С друге стране, пуне руке посла имају у јавним фондовима, који грцају у губицима. Међутим, дефицити и кредитна задужења не одражавају се на чланове надзорних одбора. Тако Фонд ПИО РС, који грца у милионском дефициту, за шест лањских сједница НО дао више од 15.000 КМ. Таква пракса у европским земљама ријетко се среће. Чланови надзорних одбора, у правилу, плаћени су у складу са пословним резултатима предузећа. Обично је петина накнаде загарантована, а остатак зависи од учинка. Када се утврди одговорност менаџера предузећа, одговарају и чланови надзорног одбора те фирме. Код нас случајеви покретања такве одговорности скоро да не постоје, а управа предузећа обично се мијења са промјеном власти. Чланови надзорних одбора чак ријетко и позивају на одговорност менаџмент када су финансијски резултати у предузећу - катастрофални.

Чланство у надзорним одборима многи виде као прилику за додатну зараду, па себи обезбјеђују чланство у неколико таквих тела. Рекордерка је директорка „Електропривреде РС“ Бранислава Милекић, која је члан НО предузећа „Скај Српске“, бањалучке „Топлане“ и Инвестиоционо-развојне банке РС. То значи да, осим плате у ЕРС, само од рада у надзорним одборима годишње заради више од 14.000 КМ. У два надзорна одбора је и Жељко Родић - Фонда ПИО и Аеродрома РС.

Предсједник Удружења грађана „Тендер“ Рајко Кецман упозорава да од надзорних одбора РС нема велике користи.

- Када би се дио тог новца који се даје за накнаде чланова НО дао за материјално и кадровско јачање ревизије, било би више користи. У току нашег рада звали смо поједине чланове НО да их питамо да ли знају да им је јавна набавка оборена, а они су нам одговарали да о томе не знају ништа. Дакле, добијају накнаду, а не знају шта се у фирми догађа и шта се набавља - напомиње Кецман. Он додаје да је то добар модел партијског распоређивања људи, па је индиректна корист врло често вишеструко већа од оне директне - накнаде.

- Корупција у јавним набавкама се не дешава у припреми документације него у њеном одобравању, а изузев ревизија то нико не контролише. Овако, док ревизија јавног сектора стигне у предузеће, тада је обично сав посао завршен - кажу у „Тендеру“.

(ЕуроБлиц/Фронтал)