БиХ је у готово свим основним показатељима продуктивности једне земље међу најгоре рангираним како у поређењу са замљама регије, тако и са остатком свијета.

Наиме како је истакла главни економиста Хyпо банке у БиХ, Маријана П. Милић „у духу свеприсутне економске кризе, много више пажње треба обратити на интерне пријетње него на екстерне, јер ове интерне ће постојати са и без кризе.“ Она је такође додала да су садашњ показатељи степена развијености и уопште привлачности наше земље за инвеститоре лоши, а у поједним секторима и поражавајући.

Уколико се размотре неке од важнијих категорија покретача продуктивности, а самим тим економског раста и развоја, улогу институција, отвореност трговини и инвестицијама, географску локацију, квалитет пословног окружења, образовање и вјештина радне снаге, ниво технолошке развијености дође се до сљедећих података.

Што се тиче БХ, у сегменту улоге односно, развијености инситуција она заузима 126. мјесто у односу на 139 посматране земље свијета, далеко иза Црне Горе (45. мјесто) Албаније (63. мјесто), Хрватске (86.), Македоније (80.) и Србије (120. мјесто). У оквиру поменутог, БХ се налази на самом зачељу у дијелу ефикасности правног оквира, транспарентности доношења државних одлука, етичког понашања фирми, заштите интереса мањинских акицонара. Ништа боља ситуација није у домену независности судства, бескорисне државне потрошње, оптерећености државним регулативама.

Оно што се свакако одражава на отвореност трговини и инвестицијама јесте свакако индеx перцепције корупције, гдје БХ заузима 91. мјесто у односу на 178 посматране земаље свијета, опет иза Црне Горе (69. мјесто), Албаније (87. мјесто), Хрватске и Македоније (62.) и Србије (78. мјесто).

Поред тога и индеx глобалне конкурентности је релевантан у овом, али и у дијелу квалитета пословног окружења гдје БХ заузима 102. мјесто у односу на 139 посматране земље свијета, далеко иза Црне Горе (49. мјесто) Албаније (88. мјесто), Хрватске (77.), Македоније (79.) и Србије (9.6 мјесто). А по питању покретања новог посла као веома значајног сегмента квалитета пословног окружења, БХ заиста предњачи, али у негативном смислу заузимајући 160. мјесто у односу на 183 посматране земље свијета, далеко, далеко иза Македоније (5.), Албаније (45. мјесто), Црне Горе (51. мјесто), Хрватске (56.), и Србије (83. мјесто).

Управо због тога, између осталог, страна директна улагања у 2010. години готово да су изостала у БХ 63 миллиона $ у односу на 1.3 милијарде $ у Србији, 1.1 милијарду $ у Албанији, Црној Гори 760 милиона $, 583 милиона $ у Хрватској и у Македонији 293 милиона $.

„Што се тиче 2011. године, свакако ће бити евидентне посљедице политичке нестабилности која је и проузроковала промјену негативног изгледа земље која свакако може водити и ка промјени рејтинга БХ“, рекла је Маријана П. Милић.

Радна снага

Ни образовање радне снаге као један од горе поменутих категорија покретача продуктивности земље се не налази баш на завидном нивоу. У дијелу радно способног становништва удио становништва у 2010. години са основном школом и мање износи око 43%, док радно способног становништва са средњом школом има око 49%. Само око 8% се односи на радно способно становништво које има вишу, високу, школу, магистериј или докторат. Алармантна је и ситуација старосних група радног становништва, гдје је евидентан тренд раста групе становништва од 50-64 и од 65+, а пад групе становништва од 15-24 и од 25-49 година.

С друге стране, различите политике/мјере се препоручују за развој и раст земље који омогућавају или не да се постигне жељена продуктивност земље. Ту примат има влада/е и њен начин функционисања, активности које проводи неопходне за управљање државом и стварањем амбијента који води креирању вриједности за своје грађане.

Ту прије свега посматрамо снагу буџета који треба да буде финансијски оквир за стварање повољног пословног амбијента и подстицаја развоја истог. Ако у том сегменту видимо да консолидовани буџети РС и Федерације (укључени буџети централних влада, кантона, општина, ванбуџетских фондова) троше половину буџета на плате и материјалне трошкове и још ако томе додамо социјална давања од којих велики дио јесте упитан (ревидирањем истих би се повећала издвајања за оне којима су заиста и потребни), долазимо до 86% потрошње од укупног износа буџета на само три горе наведене категорије.

Поставља се питање на који начин уопште ова земља може одговорити изазову стварања услова у којима предузећа и запослени кроз економију могу да повећају свој економски раст и развој.

Још је додатно поражавајуће уколико видимо да буџет ЕУ-27 издваја 45% од укупне 142 млд еура буџета за развој, раст и запошљавање, 31% за помоћ везану за тржиште, а само 6% на администрацију.

Стога, веома је значајан однос реалног са јавним сектором у условима у којима земља функционише и атрактивност/конкурентност у односу на остале државе, у овом случају државе потписнице Споразума о стабиллизацији и придруживању ЕУ.

Додатно је алармантна перманентна ситуација јаза плата између јавног и реалног сектора која је далеко највећа у БХ у односу на остале земље потписнице Споразума о стабилизацији и придруживајну ЕУ, као и раст запослених у јавном сектору и пад истих у реалном.

(Intermezzo.ba/Фронтал)