ВАШИНГТОН/ЊУЈОРК-Снижавање сувереног кредитног рејтинга САД за један степен повећаће трошкове позајмица америчке владе, компанија и потрошача, оцјењују аналитичари.

Након што је рејтинг САД смањен на АА+, у врхунској категорији ААА остаје 18 земаља - Велика Британија, Швајцарска, четири скандинавске земље (осим Исланда), Аустрија и Њемачка, Холандија, Француска, Канада, Аустралија, Сингапур, Хонгконк, као и мали али богати Луксембург, Лихтенштајн, острва Џерси и Хернси.

САД су сада у истој категорији са Новим Зеландом и Белгијом, и као што то обично бива у сличним ситуацијама, саопштења о снижавању рејтинга пропраћена су оштрим коментарима са различитих страна.

Амерички економиста и добитник Нобелове награде за економију 2008. године Пол Кругман наводи да је Америка несигурна због своје политике а не буџета. САД, сматра он, има много веће трошкове здравствене заштите од било које развијене земље, уз веома ниске порезе. "Уколико би се макар дјелимично приближили међународним стандардима у овим секторима, наши буџетски проблеми би били ријешени", тврди овај истакнути економиста.

Америчко министарство финансија је указало на грешку аналитичара у прорачуну нивоа државног дуга од двије милијарде долара, док агенција одговара да је снижење рејтинга било њена грађанска обавеза.

Док се прашина око смањења кредитног рејтинга не слегне, амерички медији указују на могуће посљедице овог корака за САД и друге земље, америчке кропорације и уопште кредитне рејтинге.

- Као прво, "склизнуће" земље са ААА на АА+ и ниже, није честа појава, али је било преседана (најизразитији случајеви су Јапан, Италија и Ирска). Било је и повратка у изабрану категорију након уређења финансија (Аустралија и Канада). Уколико САД бар дјелимично понове успехе клинтоновске политике 1994-2000, снизе државни дуг и уреде пензиони систем, могле би да поврате рејтинг, што су Аустралија и Канада успјела за мање од десет година.

- Као друго, аутоматски ће се снизити рејтинзи најбољих по питању кредитне способности америчких држава и компанија. Снижење рејтинга са идеалног на врло добар не повећава обавезно и камате на дуг државе зајмопримаоца, јер оне зависе од бројних фактора. Реално, посљедице у дугорочној перспективи осјетиће америчке корпорације са рејтингом ААА (АДП, Џонсон&Џонсон, Мајкрософт и Ексон) као и 11 држава у тој категорији.

- Проблеми ће се, као треће, појавити и у земљама са вишком капитала и великим стабилизационим фондовима и девизним резервама, од Кине, Тајвана и Катара до Русије и Норвешке.

-Три највећа свјетска дужника (САД, Јапан и Италија) имају рејтинге ниже од идеалних, а резервни фондови и банкарски капитал се пласирају првенствено у неризичне инструменте. Кредитна сигурност захтијева улагања у обвезнице у другим валутама (евро, швајцарски франак, фунта, јен) и преузимања њиховог валутног ризика. Могући су проблеми и у фондовима монетарног тржишта, који захтевају улагања само у ААА, тако да је могуће да регулатори одлуче и да је рејтинг АА+ прихватљив.

- Као четврта последица је појава сумње у основе теорије о финансијама. У сваком уџбенику о финансијама, државне обвезнице САД су неризична актива, а сада је тај аксиом уздрман.

Уколико не постоји безризична актива не може се вјеровати у већину теорија и формула, тако да ће научници и аналитичари највјероватније морати да ревидирају концепцију управљања ризицима и улоге рејтинг агенција, чије је пословање већ дуже вријеме на удару критике.

- На крају, САД увијек тешко доживљавају пораз, а губитак рејтинга ААА је очигледан крах. За сада није јасно ко ће бити проглашен за кривца - Обама или његови републикански опоненти.

Судећи по свему, питање ко је проћердао кредитни рејтинг биће једно од кључних у изборном циклусу 2011-2012. године.

Професор Њујоршког универзитета Нуријел Рубини, који је први предсказао кризу 2008. године, упозорава да одлука С&П, донијета у време озбиљног пада на тржиштима и свеукупне немоћи економије, само повећава шансу за други замах рецесије.

(Тањуг/Фронтал)