Јучерашњи текст Милка Грмуше „Скандал на који нико не реагује-Влада РС дала Pressu RS 25.000 евра да направи портал“, односно још више изостанак реакција домаће јавности на овакво непримјерено понашање власти у Српској најбоље показује срж проблема код нас: овако нам је како нам је јер боље и не заслужујемо.

Пише: Урош Симеуновић

Јад и чемер од јавног мнијења у Републици Српској тешке бриге брине око тога ко ће испасти из „великог брата“, ко је коме сочније опсовао на телевизији, шта комшија носи у кеси кад се враћа кући. И ту нема разлике између такозваних „обичних људи“ и још такозваније „интелигенције“ и „елите“. А исти такви су и домаћи медији и такозвана „опозиција“. Јер, кад никоме није спорно да влада из буџета, који се пуни новцем грађана, који како је у наведеном тексту наведено више не могу да подмире ни основне потребе, даје новац приватном предузећу, приватном медију, да направи свој приватни веб портал, при чему ће тај исти портал скоро сигурно радити неко ко не плаћа порез у Републици Српској, онда више нико нема право да се жали да му је тешко и да је власт лоша.

Најтрагичније од свега јесте да је оваква неспособна, корумпирана, безидејна и криминогена власт вишеструко способнија и квалитетнија од тзв. „опозиције“ у Републици Српској. Јер, кад ниједан од „опозиционих“ политичара јуче не изађе у јавност, да грађанима објасни шта се могло урадити са тих педесет хиљада марака, колико је, на примјер, рачунара могло бити купљено и донирано основним школама у Републици Српској, што би била најквалитетнија могућа инвестиција у том смислу, а многи од тих тзв. „опозиционих“ неспособњаковића имају мјесечне плате од преко 3-4.000 марака (такође од средстава грађана) и при томе апсолутно ништа не чине да штите интересе истих тих грађана, онда је потпуно јасно због чега владајућа странка, упркос скандалозним потезима и очајном стању у Српској, редовно добија изборе. Неки од тзв. „опозиционара“ су на љетовању на егзотичним локацијама, неки појма немају шта је то уопште веб портал и колико заиста кошта његова израда (максимално до пет хиљада евра), а све заједно их боли уво за свим тим, јер њима је власт проблематична само у изборној кампањи, кад им таква реторика треба да поново дођу до државних јасли и угодног додира са државним парама.

Али, ни позиција нити опозиција не остављају човјеку овдје најодвратнији осјећај гађења у стомаку. Та „част“ припада домаћим медијима. Част изузецима у лику способних, часних и некорумпираних новинара појединаца, али медији у Српској представљају њену рак-рану. Тај скуп безидејних и љигавих полтрона, који се увлаче свакој власти од настанка Српске до данас и који се никад критички не односе према политичарима док су ови при моћи, него тек кад падну са власти, а онда толико одвратно ударају по њима, онемогућује да се овдје формира једно здраво и критичко јавно мнијење, које јесте основни предуслов демократског напретка и развијања сваког друштва. У непосредној комуникацији са таквим људима можете да сазнате како се они, ето, не слажу са многим потезима у власти, али није сада вријеме да се о свему томе прича и пише. Својој моралној биједи они оправдање налазе у некаквим имагинарним политичким и друштвеним концепцијама које сами измишљају, желећи да убједе људе како је та њихова имагинарна стварност заправо реална, а да су проблеми које они извлаче из такве измишљене стварности-стварни и свима познати. И онда су они тако много поносни на себе јер „намећу битне теме“, а не да само „критикују власт“.

Објашњење је веома једноставно, и у корелацији је са јучерашњом темом: медије овдје власт плаћа. А они који још нису плаћени очекују да се ствари у том смислу промјене, па не желе да штрче. Они шаљу кокетне погледе ка властима и умиљавају се и причају како су они, ето, потребни и Републици Српској и властима, јер су тако безопасно критични и све се чини као да је све у реду, да смо и ми нормално друштво. Једини који без пардона „ударају“ по позицији у Српској јесу медији из Федерације, али они немају морално право да то раде-и њих финансирају власти, само на неком другом мјесту. Тако да они такође боље да ћуте и да се забију у мишју рупу. И још једно слово о домаћим медијима: кад једном Милорад Додик падне са власти нико неће бити бруталнији према њему од новинара који му сад не излазе из једног тјелесног отвора. Они ће да вулгарно онанишу над његовим падом, и причаће како су увијек били против тог гмаза. Предсједник Републике би то требао да зна, неће им то бити први пут.

И кад имате такву власт, такву опозицију и такве медије, онда вам је све јасно. Ко и како се овдје намеће као нека друштвена елита и ко нас све води и претендује да то чини-стање је феноменално. Једина моја дилема, пак, тиче се оних паметних и поштених: како ви све ово гледате и чиме оправдавате своје нечињење?