„Додикови ставови представљају трајне историјске поруке и идеје“-Рајко Кузмановић, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске.

„Додик опстаје зато што је његова искреност његово оружје и што између онога што мисли и говори-нема разлике“-Емир Кустурица, режисер.

„Додик је по мом доживљају храбар и достојанствен борац за српска права и одбрану Републике Српске на дејтонским основама. Одличан је тактичар“-Добрица Ћосић, књижевник.

пише: Урош Симеуновић

Ово су само неки од многобројних цитата који свједоче о великим симпатијама њихових аутора спрам предсједника Републике Српске, г. Милорада Додика. Као што можете да видите, неспорна је чињеница да г. Додик има подршку не само највећег дијела бирача који излазе на изборе, него и културне и научне српске елите с обе стране Дрине. Ако прихватимо да је идеална ситуација кад неког политичара подржавају истовремено и плебс и елита, онда се без сумње може рећи да је предсједник Српске у збиља сјајном положају.

Но, да ли је то стварно тако?

Заиста, да ли неспорна подршка народа и његове елите гарантује да су начињени добри избори и донесене добре одлуке? Без жеље да правим било какву вриједносну паралелу, подсјетићу да је не тако давно и Слободан Милошевић имао неспорну подршку грађана Србије и њеног интелектуалног крема, шта ко мислио о квалитету истог. Занимљиво, управо су они који данас највише хвале Додика, а неке од њих сам и цитирао, својевремено с истим жаром у звијезде ковали и бившег предсједника Србије и СРЈ, да би недуго потом, без трунке стида, истог омаловажавали и критиковали, не осјећајући трунке одговорности за свој удио у стварању мита од човјека који је касније, намјерно или ненамјерно, начинио неке веома лоше ствари за грађане које је представљао. Постоји још историјских примјера, а неки од њих уопште нису пристојни за навођење. Оно што је карактеристично за све њих јесте да је у извјесном тренутку једна особа била представљана као спасилац, политички геније, која посједује невјероватне квалитете и која просто снагом своје изванредне личности може да ријеши проблеме људи које представља. Затим би таква особа, која би понекад збиља и имала у почетку и добрих намјера и паметних планова, полетјела у облаке, губећи осјећај за реалност. Полако али сигурно она би почела да прави лоше потезе, а неријетко би се све то свршавало фатално и по ту особу, а и по народ на чијем челу је била.

Правом политичком лидеру неопходна је критика. Он исту доживљава као помоћ, а не нужно као опасност по свој положај и ауторитет. Само слаби карактери се плаше другачијег мишљења од оног полтронског. Можда гријешим, али сам увјерен да су господину Додику највећи непријатељи људи из његовог непосредног окружења, који га сваки дан тапшу по рамену и говоре му „шефе, Ваша идеја је сјајна“, односно сви они који се често и на одвратан начин увлаче потпуно непотребним и неконструктивним изјавама.

Објективна ситуација у Републици Српској јесте таква да г. Додик нема превише разлога за задовољство. Мимо слике коју свакодневно јавности пласирају медији блиски актуелној власти, ствари не стоје нимало добро. Већ је потпуно јасно да влада г. Џомбића апсолутно нема рјешење за нагомилане економско-социјалне проблеме, те не треба да чуде све чешће спекулације унутар самог СНСД-а да ће актуелни премијер ускоро да постане бивши, те да ће он да буде својеврсно жртвено јагње за вишегодишње лоше потезе власти предвођене СНСД-ом. У таквом сценарију, како се спомиње у поменутим круговима, премијерску палицу би могла преузети нека нестраначка личност, а можда чак и неко из СДС-а или ДНС-а, а с циљем смањења растућег притиска на водећу странку у владајућој коалицији. С обзиром да сам се већ позвао на примјер Слободана Милошевића, овакав сценарио не би чудио, будући да се и он често служио таквим триковима.

Какогод, проблем са триковима јесте у томе што не трају предуго-људи их укапирају, прије или послије. А мађионичар и некадашња звијезда ускоро постане извиждан од публике. У случају политичких „свемогућих вођа“ ситуација је далеко суморнија. Чини се да домаћа публика постаје све нервознија, а њен забављач више нема превише трикова у рукаву. Ово је можда посљедњи тренутак да се окрене реалној политици. Још који недјељни коментар на Фронталу и ствари могу да оду предалеко.