Republika Srpska
Грађевински сектор и даље биљежи губитке
БАЊА ЛУКА - Грађевински сектор који је највише погођен економском кризом сваког мјесеца биљежи велике губитке. Тако је вриједност радова у априлу за 3,4 одсто мања него у марту, док је 13,8 одсто мања у односу на просјечну вриједност из 2010. године. Истовремено, број радника на градилиштима у априлу је мањи за 12 одсто у односу на просјек из 2010. године.
Судећи по званичној статистици, мјере економске политике Владе РС за грађевинарство још немају ефекта. У стратешком економском документу, Влада признаје да грађевинарство, од кога у доброј мјери зависи даљи развој РС, заслужује посебну пажњу.
- Наставак инвестиционе активности у 2011. години и почетак нових инвестиционих пројеката, који ће имати задатак да ангажују домаћу оперативу и домаће грађевинске фирме, свакако ће довести до опоравка овог сектора – најавила је Влада почетком године.
Међутим, за пола године није започет ниједан већи јавни пројект, укључујући и најављивану градњу аутопута Бањалука-Добој. Није расписан ни међународни тендер за извођаче радова. Подсјећамо да је из буџета РС до сада плаћено око 4,4 милиона КМ једној консултантској кући за пројектну документацију за мрежу аутопутева.
Иначе, Влада РС до краја године планира да у капиталне пројекте уложи 756,2 милиона марака, а највећи дио финансираће тако што ће се задужити у иностранству. Предвиђено је задужење у иностранству од 60,2 одсто или 455,3 милиона КМ за јавна улагања. Преосталих 300,9 милиона КМ треба да буде уложено из домаћих извора: буџет РС, Развојни програм РС и остали извори.
Представници грађевинских компанија кажу да већини грађевинаца пријети пропаст ако не буде већих јавних инвестиција, односно градилишта, подсјећајући да су годинама отворена иста градилишта. Економисти истичу да фискална крутост и ограничени буџети не остављају много простора Влади да финансира велике инфраструктурне пројекте као, на примјер, аутопутеве и аеродроме.
- Да би грађевинска активност оживјела, нови финансијски циклус мора започети како у јавном, тако и у приватном сектору. Може се очекивати да се опоравком ЕУ дио позитивних ефеката пренесе и на наше тржиште кроз спремност компанија да преузму велике инфраструктурне пројекте, као и спремност међународних финансијских организација да подрже јавне пројекте – оцијењује Маријана Милић, главни економиста “Хипо банке”.
Инвестиционо-развојна банка РС до 2014. године планира да пласира 402,5 милиона КМ кредита. Од тога се 246,3 милиона односи на планиране приливе по основу поврата, односно револвинга. Износ од 97,8 милиона КМ је аранжман са Европском инвестиционом банком, 37,4 милиона се односи на аранжман са Свјетском банком и 21 милион је планирана докапитализација фондова којим управља ИРБ РС.
За четири године 363,8 милиона КМ инокредита
Влада РС је од 2006. до 2010. године за инфраструктурне пројекте повукла 363,8 милиона КМ. У енергетски сектор је уложено 87,3 милиона, жељезнице 27,1 милион, у комуналне услуге 47,3 милиона, у путеве 192,2 милиона и у пољопривреду 20,2 милиона КМ. У Влади кажу да су износи одобрених кредита већи, тако да ће тај новац моћи да користи и у наредном периоу.
(Euroblic/Фронтал)