БАЊА ЛУКА - У прва четири мјесеца ове године без посла је остало 15.922 радника, који су претходно били у радном односу, што је за 2.426 или 18 одсто више него лани. То значи да се армији незапослених сваког дана придружи у просјеку 130 радника.

Број незапослених регистрован у априлу је алармантан – 150.911, односно за 3.187 више него у истом периоду 2010.

Настави ли се тренд масовног отпуштања, 20,2 милиона КМ, колико је планирано за социјално збрињавање радника, неће бити довољно. Врло лако се може десити и да Завод за запошљавање РС не може да исплаћује све накнаде за незапосленост. Економисти упозоравају да ће се смањити и потрошња, а са њом и могућност оживљавања посрнуле привреде.

Галопирајући раст незапослености звоно је за узбуну свима осим власти. Синдикати напомињу да се радна мјеста гасе јер је дошло вријеме подвачења црте, а на томе се неће скоро зауставити.

- Очекујемо да у овој години још предузећа оде у стечај. Једино рјешење је чишћење од дугова или ликвидација – каже предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић.

Она предлаже рендгенски снимак привреде, прије свега из угла обавеза које се гомилају.

- Што прије се то уради, биће већа могућност да се нешто спасе. Уколико се буде одуговлачило и чекало да дуговања три пута премаше вриједност имовине, онда је јасно да од тог посла нема ништа – напомиње она.

У овој години највише радника је отпуштено због стечаја, чак 60 одсто више него лани, али расте и број прекида рада на одређено као и споразумног прекида радног односа. Сваког мјесеца радни однос споразумно је прекинуло 855 радника.

- Наша истраживања показују да се под споразумним раскидом радног односа крије нешто много озбиљније. Имамо случајеве радника који када потписују уговоре о раду, уједно потписују и бланко уговоре о споразумном раскиду радног односа, често под уцјеном. Тај уговор послодавац извуче у моменту када њему одговара, а раднику, који је сам потписао уговор, ништа не дугује – упозорава Мишићева.

Она каже да дио послодаваца више и не запошљава раднике на неодређено јер са ограниченим уговором може безболније да се ријеши вишка радне снаге.

Професор на бањалучком Економском факултету Вујо Вукмирица каже да се црвена лампица за незапосленост одавно упалила, али је поражавајуће то што нема никаквог помака.

- Нема повећања запослености без повећања привредне активности. Сваки губитак радног мјеста је једна породична трагедија, али и социјални проблем за цијело друштво. Смањује се потрошња, што значи да се дестимулише производња и све иде укруг – објашњава Вукмирица. Он напомиње да земље Европске уније већ сада полако излазе из кризе и биљеже какав-такав опоравак привреде, а “ми смо још у тунелу у којем не видимо свијетло“.

Из Удружења економиста РС СWОТ упозоравају да су и повећани порези и доприноси на плате учинили своје. Другим ријечима, послодавци своде трошкове за раднике на минимум и покушавају да се одрже на ногама.

Недавно истраживање показало је да је током економске кризе осам одсто грађана БиХ изгубило посао.

(Еуроблиц/Фронтал)