Повећање пореза на доходак и доприноса значајно је нарушило пореску, а тиме и трошковну конкурентност РС, оцјењује се у анализи Удружења економиста РС – СВОТ (SWOT).

Елаборирајући економске посљедице повећања фискалних намета на зараде у РС, које се примјењују од фебруара ове године, у СВОТ-у сматрају да та мјера економске политике није била оправдана из више разлога.

Како истичу, власти РС су повећањем пореза на доходак са осам на 10 одсто и доприноса са 30,6 на 33 одсто одступиле од “добре праксе” већине земаља, које су као мјере консолидације углавном користиле прилагођавања на страни јавне потрошње или кроз увећање индиректних пореза.

У прилог томе наводе мјере фискалне политике које су предузеле власти Србије, Хрватске, Румуније, Чешке, Естоније, Бугарске и Грчке, указујући да је међу њима само наш западни сусјед имао релативно значајно привремено повећање директних пореза и то на зараде. Са друге стране, Чешка и Бугарска су током кризе чак смањивале порезе на доходак и доприносе како би ојачале конкурентност својих националних привреда.

У менаџменту “Бањалучке пиваре” процјењују да ће додатни намети на зараде на годишњем нивоу том предузећу донијети трошак као да су радницима исплатили тринаесту бруто плату.

Због тога, како наводе, неће моћи спровести ранији план о благом повећању нето плате радника у 2011.

“Узнемиравајуће је да су ова повећања ефективно већа за раднике са нижим примањима у односу на раднике са већим примањима, због укидања неопорезивог дијела од 250 КМ и повећања основне стопе пореза од 10 одсто“, истиче Ник Пени, директор “Бањалучке пиваре”.

Изражавајући увјерење да ће усвојене мјере у РС довести до смањења плата и радних мјеста, Пени сматра да би ефективнија стратегија била да се умање порези и да се средства учине доступним радницима.

“Овим би се створио ланац позитивних ефеката, тиме што би се дестимулисала утаја пореза и дала већа примања радницима, који би тиме имали мање проблема с отплатом кредита према банкама. Куповна моћ би била већа, што би помогло стварању већег прихода произвођача, који би затим створили приход који је опорезивији, што би обезбиједило већу основу за пуњење буџета“, предлаже Пени.

Горан Рачић, предсједник Скупштине Удружења економиста РС – СВОТ, каже да је већина земаља кроз своје политике настојала да очува своју пореску, односно трошковну конкурентност, док су неке то и унаприједиле стварајући тиме позитивне услове за посткризни раст и развој.

“РС повећањем фискалног оптерећења на зараде више није у том сегменту најконкурентнија дестинација, већ је то постала Србија“, наглашава он.

Такав закључак добијен је обрачуном из којег се види да је укупан терет на нето плату у РС са повећањем пореза и доприноса порастао са ранијих 52 на 66 одсто, док у Србији износи 64 одсто.

РС је на тај начин, каже, ускратила своју основну предности у борби за привлачење инвестиција.

“Ситуација је још неповољнија ако се зна да су РС и БиХ економски мало и политички нестабилно тржиште у поређењу са Србијом и Хрватском, које дају далеко веће подстицаје за запошљавање и гринфилд инвестиције. Умјесто да власти РС због тих ограничења настоје повећати нашу конкурентност, они је умањују”, тврди Рачић.

У Министарству финансија РС одговарају да је Влада прије измјене стопе пореза на доходак и доприноса анализирала све директне и индиректне ефекте смањења стопа код директних пореза у претходном периоду, по чему је, наводе, РС била у знатно повољнијем положају за улагања него ФБиХ.

Указујући да су се при усвајању тих мјера нашли између два супротстављена захтјева – одрживости социјалног сектора и захтјева за растерећење привреде, у Влади наводе су се у таквој ситуацији опредијелили за стабилизацију социјалних фондова.

Коментаришући оцјену анализе да би, умјесто оптерећења на зараде, адекватнија мјера била консолидација јавне потрошње и повећање индиректних пореза, у Влади су рекли да су 2009. и 2010. правили значајне буџетске уштеде које су додатно редуковали овогодишњим буџетом за износ од око 70 милиона КМ. Поред тога, указују да РС нема директне надлежности над системом индиректног опорезивања, тако да није ни могла да мијења стопе ПДВ-а и акциза.

Признајући да нова оптерећења највише погађају сектор са најнижом платом, у Министарству финансија кажу да су управо због тога тим секторима дате друге олакшице у виду смањења основице на коју се уплаћују доприноси, како би укупан ефекат био неутралан.

Преузете мјере, закључују, довеле су до додатне фискалне стабилност РС у прилог чега наводе да је укупно извршење буџета РС без ино-финансирања у првом тромјесечју повећано за 15 одсто у односу на исти период лани.

“Повећање стопа доприноса има за посљедицу додатна средства ванбуџетским фондовима, што значи да се Влада опредијелила за стабилизацију социјалних фондова”, истичу у Министарству финансија РС.

Успоравање економског раста

Удружење економиста РС – СВОТ у анализи упозорава да додатни фискални намети могу изазвати више посљедица као што су повећање незапослености, избјегавања плаћања пореза, пад потрошње и прихода предузећа, те смањење потенцијалног дугорочног економског раста.

“Ефекти овакве мјере могли би смањити потенцијалну дугорочну стопу раста бруто домаћег производа (БДП) РС након кризе са четири до пет, на три до четири одсто, што је мања стопа раста него што су прогнозе за друге земље из региона”, процјењује се у анализи.

(Независне новине/Фронтал)