ХАГ - Хашки трибунал изрекао је пресуду хрватском генералу Анти Готовини од 24 године затвора, а Младену Маркачу од 18 година. Иван Чермак је ослобођен.

Тројица генерала оптужени су за прогон српског становништва током и послије акције хрватске војске "Олуја", у љето и јесен 1995.

Оптужба је предложила да Готовина буде кажњен на 27 година затвора, да трећеоптужени Маркач буде кажњен затвором дугим 23 године, а Чермак на 17 година. Одбрана је затражила ослобађајуће пресуде.

Према пресуди, Готовина (53) и Маркач (53) били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски предсједник Фрањо Туђман, у циљу протјеривања спрског становништва из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

Готовина и Маркач проглашени су кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства и нехумана дјела над српским становништвом у Крајини.

Генерал Готовина је, по пресуди, наредио незаконито гранатирање Книна и других градова у Крајини.

Такође, Готовина није учинио ништа да спријечи и казни злочине својих подређених над српским становништвом.

По пресуди, операција "Олуја" у љето 1995. била је удружени злочиначки подухват, на челу с предсједником Хрватске Фрањом Туђманом, смишљен да протјера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

Фрањо Туђман је намјеравао да насели Хрвате у Крајину и осигурао је да то буде спроведено, преко свог моћног положаја, рекао је судија Алфонс Ори током изрицања пресуде генералу Готовини и саоптуженима Ивану Чермаку и Младену Маркачу, оптуженим за прогон Срба из Книнске крајине у августу и септембру 1995.

Туђман је са осталим члановима удруженог злочиначког подувхата искористио хрватске оружане снаге да почини злочине над Србима ради остварења циља протјеривања српског становништва, казао је судија Ори.

Трибунал је утврдио да су хрватске снаге у љето 1995, током операције "Олуја", прогнале српско становништво Книнске крајине тако што су цивиле убијале, мучиле, пљачкале и уништавале њихову имовину, као и да су неселективно гранатирале читаве градове.

Готовина, Чермак и Маркач оптужени су за прогон; присилно премјештање и депортацију; пљачкање јавне и приватне имовине; безобзирно разарање насеља; убиства и нехумана дјела и окрутно поступање према српским цивилима у Книнској крајини током и послије "Олује", од 4. августа до краја септембра 1995.

Оптужба је предложила да Готовини буде изречена казна од 27 година затвора, а да трећеоптужени Маркач буде кажњен са 23 године затвора. За другооптуженог Чермака, тужиоци су тражили затворску казну од 17 година.

Након подизања оптужнице, Готовина је четири године био у бјекству, одбијајући да се преда. Ухапшен је 2005. на Канарском острву Тенерифе, а три дана касније пребачен је у Хаг.

Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се одмах добровољно предали Трибуналу.

Хрватски генерали све вријеме негирали су своју кривицу.

Готовина

Анте Готовина је проглашен кривим као судионик удруженог злочиначког подухвата по сљедећим оптужбама:

1. прогон као злочин против човјечности;
2. депортација као злочин против човјечности;
3. пљачка јавне и приватне имовине као кршење закона и обичаја ратовања;
4. безобзирно разарање као кршење закона и обичаја ратовања;
5. убиство као злочин против човјечности;
6. убиство као кршење закона и обичаја ратовања;
7. нечовјечна дјела као злочин против човјечности;
8. окрутно поступање као кршење закона и обичана ратовања.

Чермак

Иван Чермак проглашен је невиним по свим тачкама оптужнице.

"Судско вијеће је утврдило да је генерал Чермак имао утицаја над цивилном и војном полицијом, али не да је био задужен за провођење реда и мира. Није имао овлаштења ван круга својих потчињених у зборном мјесту, који нису починили никакве злочине", рекао је судија Ори.

Додао је да доказима није установљено да је Чермак знао да ће његове активности допринијети насељавању Крајине Хрватима умјесто Срба.

Међутим, утврђено је да је Чермак прикривао злочине почињене у Груборима.

С изузетком овога, оптужба није доказала да је Чермак потицао злочине над Србима. Вијеће је закључило да доказима није установљено да је био члан удруженог злочиначког подухвата.

Маркач

Младен Маркач је проглашен кривим као судионик удруженог злочиначког подухвата по сљедећим оптужбама:

1. прогон као злочин против човјечности;
2. депортација као злочин против човјечности;
3. пљачка јавне и приватне имовине као кршење закона и обичаја ратовања;
4. безобзирно разарање као кршење закона и обичаја ратовања;
5. убиство као злочин против човјечности;
6. убиство као кршење закона и обичаја ратовања;
7. нечовјечна дјела као злочин против човјечности;
8. окрутно поступање као кршење закона и обичаја ратовања.

"Вијеће је утврдило да су чланови хрватске војске починили низ злочина који се могу окарактерисати као ратни злочини и злочини против човјечности", казао је Ори у образлагању пресуде.

Позвао се на неколико исказа свједока који су говорили о томе како су свједочили убиствима и мучењима, те разарањима и пљачки која су починили чланови Хрватске војске и специјалне полиције.

Наводи оптужнице

Пресуда хрватским генералима друга је најобимнија у Трибуналу, послије пресуде за злочине на Косову и Метохији.

Готовина, Чермак и Маркач оптужени су за прогон, присилно премјештање и депортацију, пљачкање јавне и приватне имовине, безобзирно разарање насеља, убиства и нехумана дјела и окрутно поступање према српским цивилима у Книнској крајини током и послије "Олује", од 4. августа до краја септембра 1995. године.

Готовина је као командант војног подручја Сплит командовао операцијом "Олуја", другооптужени Чермак био је војни командант града Книна и околине, а трећеоптужени Маркач је, као помоћник министра унутрашњих послова Хрватске, командовао јединицама специјалне полиције.

Оптужница против Готовине подигнута је 2001. године. У бјекству је био до децембра 2005. године, када је ухапшен у Шпанији.

Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се одмах добровољно предали Трибуналу, а затим су били пуштени на привремену слободу до почетка суђења.

Сва тројица су изјавила да нису криви за злочине за које су оптужени.

Штрбац: Пресуда, камен међаш

Саво Штрбац из Документационог центра Веритас каже за Б92 да је данашња пресуда један од оних "камена међаша" у односима српског и хрватског народа с подручја Хрватске, али и да може да има и велики значај у региону, односно у односима између Србије и Хрватске.

"Ако пресуда буде осуђујућа, односно ако се преузме текст из отужнице у ком стоји да је извршено етничко чишћење Срба из Крајине, кроз удружени злочиначки подухват, на чијем челу је био тадашњи председник Хрватске државе и врховни командант снага Фрањо Туђман, а ова тројица су само чланови тог удружења- онда осуђујућа пресуда иде у два смера", оцјењује он.

"Један смер је према генералима и њиховим породицама. Они ће лично издржавати и осећати последице те казне. Али, неминовно иде и у другом смеру- према хрватској држави и њеном устројству управо због конструкције о удруженом злочиначком деловању. То значи да је плански, смишљено, договорено, како се и каже у оптужници, да се очисти Крајина од Срба и да се за сва времена реши 'српско питање' у Хрватској", додаје Штрбац.

Он каже да је од првобитне верзије оптужница доста сужена, али да је према његовој оцјени, оно што је остало доказано и он нема дилеме да ће она бити осуђујућа.

"Тај удружени злочиначки подухват је у првом плану и ту нема никакве дилеме, с обзиром на брионске транскрипте, где је све снимљено", додао је Штрбац.

Шок и невјерица на Тргу бана Јелачића

Тргом бана Јелачића завладали су шок, невјерица, горчина и бијес, сузе након изрицања пресуде генералима који су водили акцију "Олуја".

Кад је судија изрекао казну, Божидар Алић је почео рецитовати Матошеву 1909. и рекао: "Злочинци су међу нама. Зову се Месић, Санадер и Јосиповић. Рат још траје!"

У девет сати је на Тргу бана Јелачића почело окупљање хрватских учесника рата, а службени програм почео је сат касније.

Очекивало се да ће се окупити више хиљада, а на Тргу се пратило доношење пресуде хрватским генералима.

Јаке полицијске снаге окупирале су Горњи град и Трг бана Јелачића.

Иако га називају програмом за дочек ослобађајућих пресуда, бранитељи су припремили и "програм Б", у случају осуђујућих пресуда. да је пресуда била ослобађајућа, загребачки глумац Божидар Алић рецитовао би Гундулићеву "Слободу".

Америчка амбасада упозорила је своје држављане да данас и сутра избјегавају центар Загреба.

(Агенције/Фронтал)