БАЊАЛУКА - Депозити као основни извор финансијског пословања у банкама Републике Српске на крају прошле године имали су учешће од 70 одсто и исказали су стопу пада од девет одсто у односу на крај 2009. године, наводи се у извјештају Агенције за банкарство РС.

Секторска структура депозита банкарског сектора концентрисана је у три основна сектора – владине институције, банкарске институције и грађани, на које се односи 72 одсто од укупних депозита са исказаном стопом пада од 11 одсто.

Из тих разлога ниво укупних депозита банкарског сектора и у наредном периоду значајно ће зависити од стања и кретања депозита у овим секторима.

На крају прошле године највећи удио у структури депозита имају депозити грађана од 39 одсто и показали су пораст учешћа за девет одсто и са стопом раста од 18 одсто у односу на крај претходне године.

Тренд раста депозита грађана у 2009. години и задржавање тренда у прошлој години охрабрује и од велике је важности са аспекта стабилности извора финансирања банкарског сектора, констатује се у извјештају.

Депозити владиних институција износе 574,4 милиона КМ са стопом пада од 42 одсто и смањењем учешћа са 24 одсто на 15 одсто у укупним депозитима.

Ангажовање ових депозита, а у основи се ради о пласирању средстава од приватизације државаног капитала, одвијало се путем инвестиција, кредита и других облика јавне потрошње, те је дјелимично ублажило пад депозита реалног сектора, углавном код приватних предузећа, који су мањи за 21 одсто према стању крајем 2009. године.

Депозити јавних и државних предузећа крајем 2010. године имају стопу раста од 31 одсто у укупним депозитима, док депозити банкарских институција учествују са 18 одсто у укупним депозитима.

Остали сектори, непрофитне организације, небанкарске финансијске институције и остало чине седам одсто у структури депозита и укупно износе 266 милиона КМ.

Депозити у домаћој валути чине 46 одсто укупних депозита и износе 1.742,6 милиона КМ, а депозити у страној валути 2.035,4 милиона КМ или 54 одсто од укупних депозита.

Посматрано према рочности, краткорочни депозити, који се састоје од депозита по виђењу и орочених депозита с роком орочења до једне године, износе 2.099,6 милиона КМ и мањи су за 375,4 милиона КМ у односу на крај 2009. године.

Дугорочни депозити су приближно на нивоу стања 2009. године са порастом учешћа за три процентна поена.

Задржавање нивоа стања дугорочних депозита је веома важно са аспекта рочне структуре извора која с друге стране чини основу за рочну структуру пласмана, закључује се у извјештају Аге

(Срна/Фронтал)