Директорске плате треба смањити. Три хиљаде је релативно пристојна зарада у социјално уништеној земљи.

Но, сва ова прашина око плата је превелика. Влада повлачи популистичке потезе са дугорочним посљедицама.

Прво, овим потезом извршна власт је показала да уопште нема података колико је коштају њени директори, да наша булумента од 16 министара не знају (или се праве да не знају што је још горе) шта им раде поданици.

Џомбић је овим потезом признао и да се његов страначки шеф и предсједник РС, четири године понашао расипнички.

Но, зашто је ово јефтина прича. Није проблем плата. Проблем је шта они ураде за њу.

Погледајмо другу страну. Да ли је реално очекивати да способан, моралан и доказан менаџер води фирму од 200 радника за 2 000 КМ мјесечно.

Не, није ако вам је плата једини извор прихода. Сваки дан доносите одговорне одлуке, стварате непријатеље од отпуштених радника и раскинутих претходних лоших пословних уговора. Моралан и способан директор на тај износ неће пристати.

Наравно, многи хоће. Њихови мотиви су врло јасни, да ће се „уградити“ у посао.

Наравно, у цијелом свијету плате у државном сектору су мање него у приватном: мање се ради, притисак и одговорност су мањи јер држава ријетко своје директоре тјера по судовима.

Менаџерске плате су рјешење и стимуланс за боље пословне резултате, али их је тешко примијенити у државним фирмама, јер често профит остварују на монополу.

(Аутор је уредник портала ”Капитал.ба”, а текст преносимо из листа ”Еуроблиц” уз дозволу аутора)