САРАЈЕВО - Застој у формирању власти на нивоу БиХ и Федерације БиХ, те кашњења у вези са усвајањем буџета и доношењем битних одлука за провођење структуралних реформи утичу на економски раст.

Такође, утичу и на отварање нових радних мјеста и на благостање грађана - упозорава шеф Канцеларије Свјетске банке у БиХ Марко Мантованели.

"До сада је било неких макропозитиних знакова, углавном везаних за извоз. Међутим, ту су бројни и вањски и унутрашњи фактори којима је потребно посветити пажњу, јер би, у противном, 2011. година могла бити веома тешка", изјавио је Мантованели.

Према његовим ријечима, ако се погледа статистика, и БиХ и ентитети - Република Српска и Федерација БиХ - суочавају се са врло напетом фискалном ситуацијом, што дјелимично објашњава зашто није постигнут договор о буџету заједничких институција за ову годину.

Мантованели наводи да је већ 2007. године у БиХ постојао одређени фискални дефицит, што указје на то да је глобална финансијска криза само повећала проблем који је већ постојао.

"Ако гледате са фискалног становишта, сви они позитини помаци који су се дешавали са увођењем ПДВ-а, економским растом 2005. и 2006. године, сви ти приходи су се углавном потрошили на текуће расходе, а да није уложено у инвестиције, у нешто што би довело до додатног раста“, истакао је Мантованели.

Он је упозорио да пословање без усвојених буџета на свим нивоима власти у БиХ није добро, подсјетивши да је због тога блокиран стенд-бај аранжман са ММФ-ом, новац ЕУ, а у крајњој линији и буџетска подршка Свјетске банке, уколико нема јасног фискалног оквира.

Када је ријеч о буџетској помоћи Свјетске банке за ову годину, Мантованели је рекао да ће се власти у БиХ морати добро потрудити да је добију, односно мораће заузврат да проведу одређене реформе.

"Неће бити нимало једноставно приступити тим средствима. Да би се то десило, желимо бити увјерени да ће органи власти заиста проводити одређени реформски програм, посебно у социјалном сектору", истакао је Мантованели додавши да су прошле године усвојени закони везани за увођење имовинског цензуса за готовинске трансфере, али да се не примијењују.

Према његовим ријечима, Свјетска банка је отворена за разговоре везане за подршку буџетима у БиХ, али они морају почети одмах, ако се жели да та средства буду доступна у 2011. години.

Говорећи о програму партнерства Свјетске банке са БиХ за ову годину, Мантованели је рекао да се о томе још не може конкретно говорити, јер није формирана власт на свим нивоима у БиХ, али да постоји заинтересованост Републике Српске и Федерације БиХ за рад на унапређењу конкурентности економије и на социјалној инклузији.

"У оквиру ове двије шире категорије разговарали смо и о наводњавању, као једном од приоритета, затим ће ту бити укључена и пловност ријеке Саве. Репубика Српска такође је тражила да ради са нама на убрзању провођења кредитне линије од 70 милиона долара за мала и средња предузећа, која је већ раније одобрена", појасни је Мантованели.

Он је рекао да је Српска посебно заинтересована за нови програм који ће се бавити питањима наводњавања и заштите од поплаве, те управљање водним ресурсима, као и да се у Свјетској банци управо врше припреме за тај пројекат.

Шеф Канцеларије Свјетске банке у БиХ наводи да би имплементација тог пројекта могла почети наредне године, да би у првој фази његова вриједност могла бити око 40 милиона долара, додавши да износ може бити и већи, што ће зависити од интересовања других донатора и њихових грант средстава.

"За средњорочни период немамо још ништа дефинисано, међутим постоје одређене идеје за унапређење енергетске ефикасности у БиХ, наставак пројекта регистрације земљишта и катастра, те пројекти који се односе на шумарство, инфраструктуру која би побољшала еколошку одрживост градова ..", рекао је Мантованели Срни.

Он је нагласио да у БиХ постоји велики потенцијал, и ако би се земља могла пребацити из стадијума мировања, у коме је сад, у стадијум убрзаних активности, БиХ би, са својим природним ресурсима, локацијама, људским ресурсима и другим предностима које има, могла остварити раст по пристојној стопи и унаприједити живот својих грађана, додавши да то зависи од изабране власти у земљи.

(Срна/Фронтал)