БАЊА ЛУКА - Маријана П. Милић, главни економиста Хипо банке у БиХ, сматра да је кључни проблем функционисања државе недовољна институционална развијеност која онемогућава унапређење/побољшање пословног амбијента.

Поред тога, додаје да је најважнији економски недостатак за ову земљу изостанак постојане политике економског развоја и раста, непостојање или веома ограничена примјена скупо плаћених многобројних стратегија те немогућност или недостатак жеље да се крене у структуралне реформе без којих је готово немогуће причати о оживљавању привреде и стварању основе за даљи економски развој. Све то изузетно успорава и онемогућава раст ионако недовољно развијене приведе Босне и Херцеговине.

Она је на данашњем састанку, одржаном у сједишту Хyпо Алпе-Адриа-Банк а.д. Бања Лука, са новинарима и уредницима који извјештавају о економским темама представила најактуелнија истраживања по питању тренда кретања неквалитетних кредита на банкарском тржишту /неопходности докапитализације банкарског сектора те обзнанила прве прогнозе кретања домаће економије (основни индикатори) у наредном периоду.

„Банкарски сектор у Босни и Херцеговини као и у цијелој регији биљежи даљни тренд раста некавалитетних кредита што је посљедица великог кредитног раста из претходног периода и континуираног слабљења регионалних привреда које се суочавају са сличним проблемима. Власти нису спремне или немају довољно политицке снаге да снажно крену у спровођење структуралних реформи које би осигурале фискалну и вањску одрживост у циљу остварења економске самоодрживости. Ако се томе придода ниска стопа конкурентности, пад прилива страних инвестиција, посебно гринфилд инвестиција, економска слика како БиХ тако и њој сусједних земаља изгледа прилично забрињавајуће“, тврди Милићева. Она додаје да би банке у БиХ као и у цијелој регији требало да издвоје прилично високе износе за резервације за кредите који имају проблем у отплати уколико се жели очувати стабилност домаћих тржишта.

„2011. годину бих означила као транзициони период са фокусом на „чишћењу“ биланса, рјешавању проблема квалитета активе и превасходно припреми за пост-кризни раст. Онај ко спремо започне тај пут свакако ће имати и највеће ефекте доласком на позицију звану профитабилност и тренд даљег развоја и раста. Акценат ће, поред осталог, свакако бити на снази основног капитала банака и њиховој спремности да досљедно примјене домаће и међународне рачуноводствене стандарде када је у питању третирање кредитног ризика. Оне банке које буду другачије третирале управљање кредитним ризиком могу довести себе али и тржиште на којем дјелују у врло незавидну позицију“, каже Милићева.

Она је на данашњем састанку са новинарима представила и најновија истраживања када су у питању основни индикатори будућег кретања домаће привреде.