МОСТАР - Босна и Херцеговина свој привредни раст у будућности мора добрим дијелом темељити на извозу, који је тренутно ограничен на неколико грана.

Предсједник Привредне коморе ФБиХ Јаго Ласић рекао је на јучерашњој конференцији за медије у Мостару да тренутно стање у земљи није лијепо зато што БиХ 44,4 одсто укупног извоза остварује у четири до пет грана – рибарство, вађење руда и камена, дрво и намјештај, производња базних метала и електрична енергија.

“То значи ниске фазе прераде и зато БиХ мора постепено мијењати структуру своје производње или ћемо увијек остати базичари за неке друге”, казао је Ласић, додавши да је у склопу промјена у том сегменту нужно мијењати и законске претпоставке да би се стимулисао извоз.

Према подацима Привредне коморе, ФБиХ је у прошлој години остварила извоз у износу 7,294 милијарде КМ, а увоз у износу од 13,329 милијарди марака, што значи да је остварен дефицит од 6,035 милијарди марака.

У пољопривредно-прехрамбеном сектору стање је посебно лоше, а он чини више од половине дефицита. Наиме, како је појаснио Ласић на сваку марку извоза имамо готово шест марака увоза.

Управо то подручје мора постати стратешки сектор у БиХ сматра Ласић, који је мишљења да је улагање у производњу хране паметно улагање у БиХ. На примјер, ако БиХ мора увозити кукуруз, не мора увозити конзервирано поврће, које сама може произвести.

Ласић држи и да би требало у сезони забранити увоз сезонских производа које БиХ може произвести чак и за потребе извоза – на примјер грожђа. Иначе, покривеност извоза увозом износи 52,1 одсто. Извоз је у прошлој години већи него у 2009. и 2008, док је увоз у прошлој години већи него годину раније, а мањи него у 2008.

Посебно је интересантно, изнио је Ласић, подручје аграра и осталих дјелатности агро-индустријског сектора. Индекс обима индустријске производње у БиХ показује да је у децембру прошле године обим индустријске производње већи за 16,1 одсто у односу на мјесечни просјек остварен годину раније.

Вађење руда и камена било је мање за 3,8 одсто, прерађивачка индустрија је била већа за 1,9 одсто и производња и снабдијевање електричне енергије, гасом и водом била је већа за 3,7 одсто.

Алкохол и цигарете највише поскупјели

Занимљиво је казати да се биљежи и знатан раст цијена у земљи. Наиме, према подацима Коморе цијене су у децембру прошле године, у поређењу са истим мјесецом у 2009. у просјеку веће за 3,1 одсто. На годишњем нивоу највећа повећања цијена била су у одјељењима алкохолна пића и дуван 20,2 одсто, превоз 7,1 одсто и комуникације 6,9 одсто.